Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос

ПРЕГЛЕД ОБЛАСТИ
КЉУЧНИ ПОЈМОВИ
Јонска веза. Катјони и анјони. Молекул. Ковалентна веза. Заједнички и слободни електронски парови.
Једноструке, двоструке и троструке ковалентне везе, σ- и π-везе. Поларна и неполарна ковалентна веза. Диполни
моменат. Геометрија молекула. Поларност молекула. Ван дер Валсове интеракције. Дипол–дипол интеракције.
Водонична веза. Метална веза. Кристалне решетке. Јединична ћелија. Енергија кристалне решетке. Агрегатна
стања супстанци. Аморфне супстанце. Фазни дијаграм воде. Тројна тачка. Критична тачка. Једначина стања
идеалног гаса. Авогадров закон. Моларна запремина.
ОСНОВНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
∂ Хемијске везе су привлачне силе које делују између
честица.
∂ Јонска веза јесте електростатичко привлачење између
катјона и анјона.
∂ Eнергија јонске кристалне решетке јесте енергија која
се ослободи када се награди један мол кристала из
појединачних јона у гасовитом стању.
∂ Ковалентна веза настаје стварањем заједничких
електронских парова између атома истих или различитих
елемената, тј. преклапањем атомских орбитала.
Преклапањем орбитала настају σ- и π-веза.
∂ Електронегативност је способност атома да привуче
заједнички електронски пар.
∂ Неполарна ковалентна веза настаје између два атома
истих електронегативности, а поларна између атома
различитих електронегативности.
∂ Диполни моменат је физичка величина која карактерише
поларну везу. Поларан молекул има укупни диполни
моменат различит од нуле и представља дипол, а
неполарни молекули немају диполни моменат.
∂ Атоми метала повезују се релативно јаком везом –
металном везом.
∂ Ван дер Валсове интеракције јесу силе између молекула.
Дипол–дипол интеракције јесу међумолекулске силе
између поларних молекула.
∂ Водонична веза је међумолекулска веза која настаје
повезивањем делимично позитивног атома водоника
ковалентно везаног за електронегативни атом (флуор,
кисеоник или азот) с атомом велике електронегативности
другог молекула (флуор, кисеоник или азот).
∂ Супстанце чврстог агрегатног стања могу бити аморфне
или кристалне.
∂ Кристалне решетке могу бити: металне, атомске,
молекулске и јонске. Најмања јединица кристалне
решетке која се на правилан начин понавља у три
димензије јесте јединична ћелија.
∂ Једначина стања идеалног гаса повезује притисак,
температуру и запремину супстанце у гасовитом
агрегатном стању.
∂ Фазни дијаграм (дијаграм стања) јесте приказ с којег се
могу уочити фазни прелази супстанце у зависности од
притиска и температуре.
∂ Нормални услови јесу атмосферски притисак и
температура од 0 °С и запремина гаса која одговара
тим условима представља моларну запремину гаса при
нормалним условима.
∂ Авогадров закон: запремина гаса при одређеним
условима директно је пропорционална количини
молекула тог гаса.
САДРЖАЈ ОВЕ ОБЛАСТИ ПОМАЖЕ ТИ ДА...
∂ разликујеш јонску од ковалентне везе на основу
молекулске формуле супстанци;
∂ приказујеш настајање јонске и ковалентне везе између
различитих атома;
∂ приказујеш електронске и структурне формуле
једноставних молекулских врста;
∂ разликујеш поларну од неполарне ковалентне везе;
∂ одредиш да ли је молекул поларан или не на основу
укупног диполног момента молекула;
∂ наводиш основне карактеристике супстанци у свим
агрегатним стањима;
∂ користиш међумолекулске интеракције за објашњење
агрегатних стања супстанци и других својстава
супстанци;
∂ описујеш структуру и својства аморфних и кристалних
супстанци;
∂ предвиђаш својства супстанци на основу врсте
кристалне решетке;
∂ препознајеш, на основу формула, који молекули граде
водоничне везе и описујеш својства супстанци с
водоничним везама;
∂ примењујеш једначину стања идеалног гаса;
∂ тумачиш фазни дијаграм на примеру воде;
∂ предвиђаш растворљивост (мешљивост) супстанци с
ковалентном везом;
∂ поредиш својства различитих супстанци на основу
структуре и интеракција између основних честица које
изграђују те супстанце.
128
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј
ући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој
и омогућујуј
е пој
единцу индивидуални приступ делу
са места и у време кој
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.