Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос

ПОРЕКЛО СТРАНИХ РЕЧИ
298
агарагар – малајске алге од којих се прави
желатин.
алкални, алкалије – од арапске речи
– од пепела.
амонијак, амонијумсоли – од грчке речи
, коришћене за со и смолу добијену
близу храма бога Амона у Либији.
аморфно – од грчке речи – безобличан.
анализа, аналитичка – од грчке речи –
растављање.
анјон – од грчке речи – онај који иде нагоре.
атом – од грчке речи – недељив.
аутопротолиза – од грчке речи auto протолиза –
самопротолиза, види протолиза.
афинитет – од латинске речи – веза кроз
брак.
база – од грчке речи – основа, у хемији –
једињење које с киселином даје со.
бинарно – од латинске речи – од два
који садржи два.
бирета – деминутив француске речи – ваза
за течност, а највероватније немачког порекла.
валенца, валентни – од латинске речи –
бити јак, вредети.
водоник ydrogenium – од грчких речи
– стваралац воде.
гас – од грчке речи cháos – атмосфера хаос.
геометрија – од грчких речи métr – мерити
земљу.
грам – од грчке речи grámma – нешто извући,
мала маса.
графит – од немачке речи gráph – писати.
дестилација – од латинске речи – да
капље.
деутеријум – од грчке речи – други.
дијаграм – од грчких речи diá grámma –
представити нешто линијама.
дијамант – од грчке речи adamastos –
неукроћен.
динамичка – од грчке речи – моћ.
дипол – од грчке и латинске речи – два
дела.
дисоцијација – од латинске речи dis
– раздвајање.
дисперговати, дисперзно, дисперзионо,
дисперговано – од латинске речи –
расути, распршити.
егзотермне – од грчких речи
– споља врућа топлота.
ека – санскрит ека – један.
електролит, електролитичка – од речи
електролиза, види електролиза.
електрон, електрично – од грчке речи –
ћилибар.
емпиријска – од грчке речи –
искуствено.
емулзија – од латинске речи – измусти
млеко.
ендотермне – од грчких речи éndon
– унутар врућа топлота.
енергија – од грчке речи – активност.
ензим – од грчких речи – унутар
квасца.
енталпија – од грчке речи – загревати.
ентропија – од немачке речи е –
неуређеност.
желатин – од француске речи , види гел.
изобари – од грчких речи ísos – исте масе.
изотони – од грчких речи ísos – истог тона
режима.
изотопи – од грчких речи ísos – истог
облика места.
индекс – од латинских речи – приказати,
представити.
индикатор – од латинске речи – указати,
показати.
инертан – од латинске речи in а –
невешт за уметност.
интер – префикс од латинске речи е – између.
интра – префикс од латинске речи а – у
унутар.
инхибитор – од латинске речи –
зауставити, ограничити.
иреверзибилан – од новолатинске речи
– неповратан.
јон – од грчке речи – ићи покретљив.
калорија – од латинске речи – топлота.
калориметар – види топлота, метар.
катализатор, каталитички – од грчких речи
– разорити до краја.
катјон – од грчке речи – онај који иде
надоле.
катода – од грчке речи káthodos – пут надоле.
квалитативно – од латинске речи is – које
сорте.
квант, квантно – од латинске речи quantus –
одређена количина.
квантитативно – види квант.
кинетика, кинетичка – од грчке речи –
кретање.
киселина – од грчке речи – кисео, киселина.
кисеоник Оygenium – од грчких речи
– стваралац киселина.
коагулација, коагулат – од латинске речи
е – удруживати се.
ковалентна – од латинских речи cumcon
– заједно вредети.
коефицијент – од новолатинских речи
– стална величина.
колоид, колоидно – од грчке речи – лепак.
комплекс – од латинске речи – гомила,
маса која сачињава целину.
конјуговати, конјуговано – од латинске речи
– спрегнути, спојити.
константа – од латинских речи – стајати
мирно.
континуално – од латинске речи –
непрекидно.
конфигурација – од латинске речи –
дефинисати облик.
концентрација – од латинске речи cumcon
грчке речи – збијати се у центар круга.
корозија – од латинске речи – глодати
на комаде.
корпускуларно – од латинске речи corp
– тело честица.
кристал – од грчке речи – заледити се.
лабораторија – од латинске речи –
радити.
лимитирајући – од латинске речи – граница.
логаритам – од грчких речи os –
однос бројева.
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј
ући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој
и омогућујуј
е пој
единцу индивидуални приступ делу
са места и у време кој
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.