Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос

8. КИСЕЛИНЕ, БАЗЕ И СОЛИ
ПРИМЕР 8.1. Одређивање броја честица у раствору електролита
Израчунај број дисосованих и недисосованих молекула киселине НА уколико
је укупан број молекула те киселине 35 000, а степен дисоцијације, при датим
условима, 5%. Колико јона А - има у том раствору?
РЕШЕЊЕ
На основу израза за степен
дисоцијације може се одредити број
дисосованих молекула:
= N dis /N u
N dis = . N u = 5% . 35 000
N dis = 5/100 . 35000 = 1750 молекула
Број недисосованих молекула једнак је:
35 000 – 1 750 = 33 250.
Уколико је сваки од 1750 молекула НА
дисосовао, настало је једнако толико
јона Н + и јона А – .
То значи да је број јона А – једнак 1750.
Константа дисоцијације
Константа дисоцијације d
) представља константу равнотеже
процеса дисоцијације. На основу закона о дејству маса може се
написати израз за константу дисоцијације киселине НА.
[H + ][A – ]
НА Н + + А – K d =
[HA]
У воденом раствору електролита НА концентрација јона је већа
уколико је електролит јачи, што значи да је бројилац израза за
константу дисоцијације већи, а самим тим и константа дисоцијације.
Према томе, што је већа константа дисоцијације електролита, то је
електролит јачи. oнстанта дисоцијације електролита зависи од
природе електролита и температуре.
Полипротичне киселине имају за сваки корак посебну константу
дисоцијације. Сваким кораком дисоцијације молекула киселине
повећава се негативно наелектрисање јона киселинског остатка,
чиме се смањује могућност одвајања позитивног јона водоника.
Због тога се вредност константи дисоцијације смањује сваким
кораком дисоцијације.
Н 3 РO 4 H + –
[H + –
][H 2 PO 4 ]
+ H 2 PO 4 K d1 =
= 1,1 · 10 –2
[H 3 PO 4 ]
–
H 2 PO 4
2–
НРO 4
H + + НРO [H + ][НРO 2–
]
2– 4
4 K d2 =
–
[H 2 PO 4 ]
H + + РO [H + ][РO 3–
]
3– 4
4 K d3 =
2–
[НРO 4 ]
= 1,2 · 10 –7
= 1,8 · 10 –12
На сличан се начин мењају и константе дисоцијације
полихидроксидних база с порастом позитивног наелектрисања
честице настале дисоцијацијом хидроксидног јона.
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј
ући
фотокопирање, штампање, чув 238 ање
у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој
и омогућујуј
е пој
единцу индивидуални приступ делу
са места и у време кој
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.