Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос

8. КИСЕЛИНЕ, БАЗЕ И СОЛИ
У воденим растворима киселина концентрација хидронијум-јона
већа је од концентрације хидроксидних јона, односно већа је од
концентрације хидронијум-јона у неутралној средини. Такви
водени раствори eсу кисели водени раствори.
[Н 3 O + ] > [ОН – ] и [Н 3 O + ] > 1 · 10 –7 mol/dm 3 на собној температури
то је концентрација хидронијум-јона већа од 1 10 –7 mol/dm 3 ,
водени раствор је киселији.
Водени раствори база
aда се јаке базе као што су натријум-хидроксид, калијум-
-хидроксид и сличне растворе у води, долази до њихове
дисоцијације, при чему у воденом раствору постоје хидратисани
јони метала и хидроксидни јони, као и јони који потичу од воде.
У случају тих база хидроксидни јон представља Бренстедову базу у
њиховом воденом раствору.
NaOH Na + + OH –
Н 2 О + H 2 О Н 3 O + + OН –
Слабије базе као што су хидроксиди појединих метала, амонијак
и њему слична једињења у воденом раствору постоје у облику
различитих јонских и молекулских врста. На пример, у раствору
амонијака постоји протолитичка равнотежа између амонијум- и
хидроксидног јона и нејонизованих молекула амонијака, али и
равнотежа аутопротолизе воде.
NH 3 + H 2 О NH + 4 + OH –
Н 2 О + H 2 О Н 3 O + + OН –
Константа протолитичке равнотеже амонијака у води, као и
осталих слабих база, eсте константа базности и означава се са ,
где b у индексу oзначава да се та константа односи на базу.
[NH + 4 ][OH – ]
K b =
[NH 3 ]
Константа базности амонијака
Слика 8.15. Боја
фенолфталеина у
базном раствору
то је константа базности већа, то је база јача и лакше прима
протон од молекула киселине табела 7 у Прилогу уџбеника. У
воденим растворима база концентрација хидроксидних јона већа
је од концентрације хидронијум–јона, тј. већа је од концентрације
хидроксидних јона у неутралној средини. Такви раствори су базни
водени раствори слика 8.15.
[ОН – ] > [Н 3 O + ] и [ОН – ] > 1 · 10 –7 mol/dm 3 на собној температури
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј
ући
фотокопирање, штампање, чув 254 ање
у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој
и омогућујуј
е пој
единцу индивидуални приступ делу
са места и у време кој
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.