Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
3. СТРУКТУРА АТОМА<br />
Слика 3.4. Полицијски<br />
радар. Радар шаље<br />
таласе ка аутомобилу<br />
које во<strong>за</strong>ч и не осећа јер<br />
је њихова енергија мала.<br />
На основу пређеног<br />
пута таласа и времена<br />
одређује се брзина<br />
кретања возила. Телима<br />
велике масе може се<br />
одредити и брзина и<br />
положај (важе <strong>за</strong>кони<br />
класичне физике).<br />
Слика 3.5. Мапа<br />
електронске густине<br />
око језгра у атому<br />
водоника<br />
Научник Луј де Број слика 3.6 предложио је да се телима,<br />
слично таласима, придружи таласна дужина 3 стр. 59. Ово се<br />
може применити само <strong>за</strong> честице из микросвета, тј. <strong>за</strong> електроне,<br />
протоне и сличне. За већа тела важе <strong>за</strong>кони класичне физике.<br />
Након постављања описане хипотезе, физичар Вернер К.<br />
Хајзенберг слика 3.6 поставио је принцип неодређености, по<br />
којем се <strong>за</strong> електрон не може у исто време одредити брзина и<br />
положај.<br />
За одређивање положаја и брзине већих тела користе се радио-<br />
-таласи који имају велику таласну дужину, али малу енергију,<br />
чиме се не утиче на положај тела и истовремено се може одредити<br />
и положај и брзина слика 3.. У случају електрона, талас мора<br />
бити мале таласне дужине која одговара његовој величини, али<br />
такав талас има огромну енергију која се при судару преноси нa<br />
електрон, чиме се мења брзина електрона. з овога произлази<br />
да се само с одређеном вероватноћом може одређивати место<br />
електрона у омотачу. Због тога се у таласно-механичком моделу<br />
уместо тачног положаја електрона у омотачу, одређује електронска<br />
густина електронски облак око језгра.<br />
Претпоставка да електрон има и честична и таласна својства<br />
дуалну природу и да му се не може у исто време одредити<br />
положај и брзина, почетак је развоја таласно-механичког модела,<br />
тј. савременог модела атома.<br />
Научник рвин редингер слика 3.6 поставио је сложену<br />
једначину у коју је укључена дуална природа електрона. Сложеним<br />
математичким израчунавањима, као решење те једначине добија<br />
се функција која омогућава одређивање скупа тачака који на<br />
својеврстан начин даје мапу електронске густине. На пример, <strong>за</strong><br />
електрон у атому водоника та мапа тачака представљена је на<br />
слици 3.5. Већа је вероватноћа да се електрон налази у делу у<br />
којем су тачке гушће распоређене. Концепт вероватноће налажења<br />
представља једно од основних полазишта при формирању<br />
савременог модела атома више о томе на стр. 60.<br />
3 Таласи имају своје правилности и начине на које се простиру. Без обзира на врсту таласа, сваки талас<br />
има своје максимуме и минимуме. Растојање од једног до другог максимума јесте таласна дужина, која се<br />
изражава у метрима, а обрнуто је пропорционална енергији светлости.<br />
буциј<br />
а, об<br />
бј<br />
ављивање, прерада и друга употреб<br />
а овог ауторског дела или његових делова у б ило ком обиму и поступку, укључујуј<br />
ући<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистриб<br />
фотокопирање, штампање, чува њ52 е у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој<br />
и омогућујуј<br />
е пој<br />
единцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време кој<br />
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Change language