Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос

3. СТРУКТУРА АТОМА
3.2. Структура атома.
Атомски и масени број
Атом је честица изузетно малих димензија и масе, невидљива
голим оком или обичним микроскопом.
Хемијским путем атом се не може разложити на једноставније
честице, али атом није једноставне структуре и није недељив.
Атоми су изграђени од субатомских честица нуклеона протона и
неутрона и електрона. Нуклеони чине језгро атома, а електрони
електронски омотач.
Табела 3.1. Основне карактеристике субатомских честица
Делови атома
Језгро атома
Електронски
омотач
Субатомска
честица
протон (p + ) неутрон (n 0 ) електрон (e – )
Маса 1,675 . 10 -27 kg (u) 1,675 . 10 -27 kg (u) 9,1 . 10 -31 kg
Наелектрисање 1+ 0 1–
Количина
наелектрисања
1,6 . 10 -19 C / 1,6 . 10 -19 C
Маса протона приближно је једнака маси неутрона табела 3.1.
Та маса може се изразити као унифицирана јединица масе u
која представља 1/12 масе атома угљеника који има 6 протона и
6 неутрона. Стварна маса атома добија се када се саберу масе свих
протона и свих неутрона у језгру, а маса електрона се занемарује.
На пример, маса једног атома угљеника који у језгру има дванаест
нуклеона протона и неутрона је 12u, oдносно 2,01 . 10 –26 kg.
Атом елемента одређен је његовим атомским редним и масеним
бројем. Атоми исте врсте имају исти атомски број. На пример, сви
атоми водоника имају атомски број 1, а сви атоми кисеоника 8.
Атомски редни број једнак је броју протона у језгру атома.
Z = N +
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј
ући
фотокопирање, штампање, чува њ54 е у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој
и омогућујуј
е пој
единцу индивидуални приступ делу
са места и у време кој
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.