12.04.2019 Views

Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос

  • No tags were found...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

КРАТАК ВОДИЧ<br />

КРОЗ УЏБЕНИК<br />

Наслов области<br />

Уводна мисао<br />

Наслови лекција<br />

Листа појмова<br />

УВОД У<br />

ХЕМИЈУ<br />

Човек са својих е чула<br />

исражује универзум око себе<br />

и у авануру назива наука.<br />

Eдвин П. Хабл<br />

1.1. Значај хемије као науке<br />

1.2. Научни метод и хемијски експерименти<br />

1.3. Мерења у хемији<br />

1.4. Приказивање резултата мерења у хемији<br />

Пре него што почнеш,<br />

понови градиво о:<br />

∂ природним наукама,<br />

∂ хемији као науци,<br />

∂ научном методу,<br />

∂ мерењима,<br />

∂ грешкама при мерењу,<br />

∂ приказивању резултата мерења,<br />

∂ експериментима.<br />

Уводна страна области<br />

На овој страни налазе се наслови<br />

лекција дате области листа<br />

појмова које си усвојио/-ла у<br />

основној школи из хемије и других<br />

наставних предмета, али и оних<br />

које си до дате области усвојио/-ла<br />

ове школске године. Уколико то<br />

поновиш, биће ти лакше усвајање<br />

нових садржаја.<br />

Изреке и мисли научника и филозофа<br />

Препоручујемо ти да прочиташ кратке делове<br />

оригиналних текстова с мислима великих<br />

научника и филозофа.<br />

4. ХЕМИЈСКЕ ВЕЗЕ<br />

Наслов лекције<br />

Да бих разликовао ова<br />

тела (јоне), назваћу оне који<br />

се крећу ка аноди анјони, а<br />

оне који се крећу ка катоди<br />

катјони, а у приликама у<br />

којима ћу морати да их<br />

именујем <strong>за</strong>једничким именом<br />

зваћу их јони.<br />

Мајкл Фарадеј<br />

4.1. Јонска ве<strong>за</strong> и јонске<br />

кристалне решетке<br />

У природи постоји велики број јонских супстанци. Оне су посебно<br />

<strong>за</strong>ступљене у земљиној кори или растворене у природним водама.<br />

Јонска ве<strong>за</strong> је електростатичко привлачење измеу позитивно<br />

и негативно наелектрисаних јона катјона и анјона.<br />

Катјони су позитивно, а анјони негативно наелектрисани јони.<br />

они могу бити једноатомни – јони метала или јони неметала.<br />

Сложенији јони су молекулски јони стр. 93.<br />

Хемијска својства супстанце показују на који се начин супстанца<br />

претвара у друге супстанце. о су: <strong>за</strong>паљивост, склоност ка<br />

рђању, реактивност у односу на другу супстанцу и др. На пример,<br />

својство сумпора да се једини с кисеоником и металима и својство<br />

кисеоника да се лако једини с већином елемената јесу њихова<br />

хемијска својства.<br />

ПРИМЕР 2.1. Разликовање физичких и хемијских својстава супстанци<br />

На основу свакодневног животног искуства опиши која су својства бакра и<br />

угља, а <strong>за</strong>тим их разврстај на физичка и хемијска својства.<br />

РЕШЕЊЕ<br />

Хемијска својства<br />

Поднаслови<br />

Уколико није друкчије<br />

означено, са стране<br />

су посебно издвојени<br />

поднаслови. Прати<br />

њихов распоред да би<br />

се боље снашао/-ла у<br />

лекцији.<br />

Јонска кристална<br />

решетка<br />

Слика 4.1.<br />

Микроскопски<br />

снимак кристала<br />

натријум-хлорида<br />

и јонска кристална<br />

решетка<br />

натријум-хлорида<br />

(зелене куглице – јони<br />

хлора, сиве – јони<br />

натријума)<br />

Будући да електростатичке силе делују у свим правцима, око<br />

једног јона распоређује се онолико супротно наелектрисаних јона<br />

колико је то могуће. Осим у гасовитом агрегатном стању, јонске<br />

супстанце никада не садрже мали број јона, већ се око једног<br />

позитивног јона распоређује више анјона, и обрнуто. Уређивањем<br />

јона у простору настају јонске кристалне решетке – уређен<br />

распоред јона у простору, такав да се увек може уочити правилност<br />

понављања одређеног геометријског тела.<br />

онска кристална решетка натријум-хлорида састоји се од више<br />

коцака у чијим се теменима налазе наизменично распоређени<br />

јони натријума и јони хлора слика .1. Најмања таква коцка је<br />

јединична ћелија. Правилним понављањем јединичних ћелија у<br />

три димензије настаје кристална решетка. У кристалној решетки<br />

натријум-хлорида око једног јона натријума распоређено је тачно<br />

шест јона хлора и обрнуто.<br />

–<br />

–<br />

+ –<br />

+ –<br />

+ +<br />

+ –<br />

– –<br />

+ + +<br />

– – –<br />

+ + +<br />

– – –<br />

+ +<br />

–<br />

Бакар је супстанца црвене боје, сјајна, чврстог агрегатног стања, нерастворан је<br />

у води, електропроводљив и проводи топлоту (физичка својства), а стајањем на<br />

ваздуху претвара се у супстанцу зелене боје (хемијско својство) 1 .<br />

Угаљ је супстанца црне боје, чврстог агрегатног стања, слабо растворан у води<br />

(физичка својства), <strong>за</strong>паљив и лако реагује с кисеоником (хемијска својства).<br />

<strong>Хемија</strong> проучавајући супстанце проучава и њихове промене.<br />

Промене супстанци могу бити физичке и хемијске. Физичке<br />

промене су промене при којима супстанца не мења свој хемијски<br />

састав, док се при хемијским променама хемијски састав мења<br />

и супстанца се претвара у друге супстанце. При физичким<br />

променама мења се енергетско стање супстанце. изичке<br />

промене су испаравање, топљење, очвршћавање, кондензовање,<br />

сублимовање, растварање и др. Хемијске промене се друкчије<br />

називају хемијске реакције. Сваку хемијску промену прати и<br />

физичка промена због тога што се променом хемијског састава<br />

супстанце мења и њено енергетско стање.<br />

Промена боје<br />

лишћа<br />

Сагоревање дрвета Рђање Труљење<br />

изичке и хемијске промене могу се уочити и у свакодневном<br />

животу: топљење леда, испаравање воде, сагоревање дрвета, угља,<br />

нафте, воска и других супстанци, труљење воћа, промена боје<br />

лишћа, рђање гвожђа слика 2.2 и многе друге.<br />

Физичке и хемијске<br />

промене<br />

Слика 2.2. Хемијске<br />

промене супстанци<br />

За мене је природа једна<br />

велика лабораторија у<br />

којој се дешавају различите<br />

реакције разлагања и<br />

стварања супстанци.<br />

Антоан-Лоран де<br />

Лавоазје<br />

92<br />

1 Када се описују својства супстанци, није увек неопходно описати, а углавном је то и немогуће, сва својства те<br />

супстанце. Најчешће је потребно истаћи само карактеристична својства која ту супстанцу разликују од осталих.<br />

35<br />

фотокопирање, штампање, чувањ 6 е<br />

Примери решених <strong>за</strong>датака<br />

У <strong>уџбеник</strong>у има више од сто <strong>за</strong>датака с<br />

поступцима решавања. Поједини <strong>за</strong>даци имају<br />

више предложених начина <strong>за</strong> решавање,<br />

а ти можеш одабрати онај који ти највише<br />

одговара. Увек покушај да самостално решиш<br />

сваки <strong>за</strong>датак и да одговориш на питања, па<br />

тек после тога провери да ли је твоје решење<br />

тачно.<br />

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј<br />

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј<br />

ући<br />

у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој<br />

и омогућуј<br />

уј<br />

е пој<br />

единцу индивидуални приступ делу<br />

са места и у време кој<br />

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!