Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
КРАТАК ВОДИЧ<br />
КРОЗ УЏБЕНИК<br />
Наслов области<br />
Уводна мисао<br />
Наслови лекција<br />
Листа појмова<br />
УВОД У<br />
ХЕМИЈУ<br />
Човек са својих е чула<br />
исражује универзум око себе<br />
и у авануру назива наука.<br />
Eдвин П. Хабл<br />
1.1. Значај хемије као науке<br />
1.2. Научни метод и хемијски експерименти<br />
1.3. Мерења у хемији<br />
1.4. Приказивање резултата мерења у хемији<br />
Пре него што почнеш,<br />
понови градиво о:<br />
∂ природним наукама,<br />
∂ хемији као науци,<br />
∂ научном методу,<br />
∂ мерењима,<br />
∂ грешкама при мерењу,<br />
∂ приказивању резултата мерења,<br />
∂ експериментима.<br />
Уводна страна области<br />
На овој страни налазе се наслови<br />
лекција дате области листа<br />
појмова које си усвојио/-ла у<br />
основној школи из хемије и других<br />
наставних предмета, али и оних<br />
које си до дате области усвојио/-ла<br />
ове школске године. Уколико то<br />
поновиш, биће ти лакше усвајање<br />
нових садржаја.<br />
Изреке и мисли научника и филозофа<br />
Препоручујемо ти да прочиташ кратке делове<br />
оригиналних текстова с мислима великих<br />
научника и филозофа.<br />
4. ХЕМИЈСКЕ ВЕЗЕ<br />
Наслов лекције<br />
Да бих разликовао ова<br />
тела (јоне), назваћу оне који<br />
се крећу ка аноди анјони, а<br />
оне који се крећу ка катоди<br />
катјони, а у приликама у<br />
којима ћу морати да их<br />
именујем <strong>за</strong>једничким именом<br />
зваћу их јони.<br />
Мајкл Фарадеј<br />
4.1. Јонска ве<strong>за</strong> и јонске<br />
кристалне решетке<br />
У природи постоји велики број јонских супстанци. Оне су посебно<br />
<strong>за</strong>ступљене у земљиној кори или растворене у природним водама.<br />
Јонска ве<strong>за</strong> је електростатичко привлачење измеу позитивно<br />
и негативно наелектрисаних јона катјона и анјона.<br />
Катјони су позитивно, а анјони негативно наелектрисани јони.<br />
они могу бити једноатомни – јони метала или јони неметала.<br />
Сложенији јони су молекулски јони стр. 93.<br />
Хемијска својства супстанце показују на који се начин супстанца<br />
претвара у друге супстанце. о су: <strong>за</strong>паљивост, склоност ка<br />
рђању, реактивност у односу на другу супстанцу и др. На пример,<br />
својство сумпора да се једини с кисеоником и металима и својство<br />
кисеоника да се лако једини с већином елемената јесу њихова<br />
хемијска својства.<br />
ПРИМЕР 2.1. Разликовање физичких и хемијских својстава супстанци<br />
На основу свакодневног животног искуства опиши која су својства бакра и<br />
угља, а <strong>за</strong>тим их разврстај на физичка и хемијска својства.<br />
РЕШЕЊЕ<br />
Хемијска својства<br />
Поднаслови<br />
Уколико није друкчије<br />
означено, са стране<br />
су посебно издвојени<br />
поднаслови. Прати<br />
њихов распоред да би<br />
се боље снашао/-ла у<br />
лекцији.<br />
Јонска кристална<br />
решетка<br />
Слика 4.1.<br />
Микроскопски<br />
снимак кристала<br />
натријум-хлорида<br />
и јонска кристална<br />
решетка<br />
натријум-хлорида<br />
(зелене куглице – јони<br />
хлора, сиве – јони<br />
натријума)<br />
Будући да електростатичке силе делују у свим правцима, око<br />
једног јона распоређује се онолико супротно наелектрисаних јона<br />
колико је то могуће. Осим у гасовитом агрегатном стању, јонске<br />
супстанце никада не садрже мали број јона, већ се око једног<br />
позитивног јона распоређује више анјона, и обрнуто. Уређивањем<br />
јона у простору настају јонске кристалне решетке – уређен<br />
распоред јона у простору, такав да се увек може уочити правилност<br />
понављања одређеног геометријског тела.<br />
онска кристална решетка натријум-хлорида састоји се од више<br />
коцака у чијим се теменима налазе наизменично распоређени<br />
јони натријума и јони хлора слика .1. Најмања таква коцка је<br />
јединична ћелија. Правилним понављањем јединичних ћелија у<br />
три димензије настаје кристална решетка. У кристалној решетки<br />
натријум-хлорида око једног јона натријума распоређено је тачно<br />
шест јона хлора и обрнуто.<br />
–<br />
–<br />
+ –<br />
+ –<br />
+ +<br />
+ –<br />
– –<br />
+ + +<br />
– – –<br />
+ + +<br />
– – –<br />
+ +<br />
–<br />
Бакар је супстанца црвене боје, сјајна, чврстог агрегатног стања, нерастворан је<br />
у води, електропроводљив и проводи топлоту (физичка својства), а стајањем на<br />
ваздуху претвара се у супстанцу зелене боје (хемијско својство) 1 .<br />
Угаљ је супстанца црне боје, чврстог агрегатног стања, слабо растворан у води<br />
(физичка својства), <strong>за</strong>паљив и лако реагује с кисеоником (хемијска својства).<br />
<strong>Хемија</strong> проучавајући супстанце проучава и њихове промене.<br />
Промене супстанци могу бити физичке и хемијске. Физичке<br />
промене су промене при којима супстанца не мења свој хемијски<br />
састав, док се при хемијским променама хемијски састав мења<br />
и супстанца се претвара у друге супстанце. При физичким<br />
променама мења се енергетско стање супстанце. изичке<br />
промене су испаравање, топљење, очвршћавање, кондензовање,<br />
сублимовање, растварање и др. Хемијске промене се друкчије<br />
називају хемијске реакције. Сваку хемијску промену прати и<br />
физичка промена због тога што се променом хемијског састава<br />
супстанце мења и њено енергетско стање.<br />
Промена боје<br />
лишћа<br />
Сагоревање дрвета Рђање Труљење<br />
изичке и хемијске промене могу се уочити и у свакодневном<br />
животу: топљење леда, испаравање воде, сагоревање дрвета, угља,<br />
нафте, воска и других супстанци, труљење воћа, промена боје<br />
лишћа, рђање гвожђа слика 2.2 и многе друге.<br />
Физичке и хемијске<br />
промене<br />
Слика 2.2. Хемијске<br />
промене супстанци<br />
За мене је природа једна<br />
велика лабораторија у<br />
којој се дешавају различите<br />
реакције разлагања и<br />
стварања супстанци.<br />
Антоан-Лоран де<br />
Лавоазје<br />
92<br />
1 Када се описују својства супстанци, није увек неопходно описати, а углавном је то и немогуће, сва својства те<br />
супстанце. Најчешће је потребно истаћи само карактеристична својства која ту супстанцу разликују од осталих.<br />
35<br />
фотокопирање, штампање, чувањ 6 е<br />
Примери решених <strong>за</strong>датака<br />
У <strong>уџбеник</strong>у има више од сто <strong>за</strong>датака с<br />
поступцима решавања. Поједини <strong>за</strong>даци имају<br />
више предложених начина <strong>за</strong> решавање,<br />
а ти можеш одабрати онај који ти највише<br />
одговара. Увек покушај да самостално решиш<br />
сваки <strong>за</strong>датак и да одговориш на питања, па<br />
тек после тога провери да ли је твоје решење<br />
тачно.<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј<br />
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј<br />
ући<br />
у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој<br />
и омогућуј<br />
уј<br />
е пој<br />
единцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време кој<br />
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.