Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
6. КОНЦЕПТ МОЛА И СТЕХИОМЕТРИЈА<br />
У молекулима са више од два различита атома на сличан начин се<br />
може израчунати оксидациони број централног атома уколико се<br />
знају оксидациони бројеви осталих атома.<br />
O<br />
O<br />
S<br />
O<br />
O<br />
Слика 6.2. Модел<br />
молекула сумпорне<br />
киселине<br />
H<br />
H<br />
+1 х –2<br />
H 2 SО 4<br />
2 . (+1) + х + 4 . (–2) = 0<br />
х = +6<br />
+1 +6 –2<br />
H 2 SО 4<br />
Одређивање оксидационог броја атома<br />
сумпора на основу молекулске формуле<br />
сумпорне киселине<br />
Примети да киселински остатак ове<br />
киселине има вредност –2 (насупрот<br />
два атома водоника који су <strong>за</strong>једно +2)<br />
и бројчано је једнака наелектрисању<br />
сулфатног јона SO 2– 4 .<br />
ПРИМЕР 5.1. Одређивање оксидационог броја на основу формуле<br />
Одреди оксидационе бројеве атома на основу молекулских формула.<br />
Формуле: CO, N 2 O 3 , Cl 2 O, HNO 3 , AlCl 3 .<br />
РЕШЕЊЕ<br />
+2 –2 +3 –2 +1 –2 +1 +5 –2 +3 –1<br />
CO, N 2 O 3 , Cl 2 O, HNO 3 , AlCl 3 .<br />
Киселински<br />
остатак<br />
+1 –2<br />
H 2 SО 4<br />
+1 –1<br />
HNO 3<br />
+1 –2<br />
H 2 CО 3<br />
+1 –3<br />
H 3 PО 4<br />
У једињењима као што су соли и хидроксиди прелазних и<br />
других метала користе се различити приступи да би се одредио<br />
оксидациони број свих честица елемената које их изграђују. едан<br />
од начина прика<strong>за</strong>н је на примерима једињења формула: PbO 2,<br />
CuSO 4 , eNO 3 3 и Аl 2 CO 3 3 .<br />
Одређивање оксидационих бројева на основу формула соли и хидроксида<br />
–1<br />
x –2 +1<br />
Pb(OH) 2<br />
х + 2 . (–1) = 0<br />
х = +2<br />
x<br />
–2<br />
y –2<br />
CuSО 4<br />
х + (–2) = 0<br />
х = +2<br />
y + 4 . (–2) = –2<br />
y = +6<br />
x<br />
–1<br />
y –2<br />
Fe(NO 3 ) 3<br />
х + 3 . (–1) = 0<br />
х = +3<br />
y + 3 . (–2) = –1<br />
y = +5<br />
–2<br />
+3 y –2<br />
Аl 2 (CO 3 ) 3<br />
x + 3 . (–2) = –2<br />
x = +4<br />
+2 –2 +1<br />
Pb(OH) 2<br />
+2 +6 –2<br />
CuSО 4<br />
+3 +5 –2<br />
Fe(NO 3 ) 3<br />
+3 +4 –2<br />
Аl 2 (CO 3 ) 3<br />
На основу оксидационих бројева кисеоника (–2) и<br />
водоника (+1), зна се да је хидроксидна група увек –1.<br />
Оксидациони број олова рачуна се у односу на број<br />
хидроксидних група.<br />
Зна се да је киселински остатак H 2SO 4 киселине –2<br />
(насупрот два атома водоника који су +2). Оксидациони<br />
број бакра рачуна се у односу на сулфатну групу.<br />
Унутар киселинског остатка, оксидациони број сумпора<br />
добија се тако да укупан збир буде –2, колико вреди<br />
сулфатна група.<br />
Зна се да је киселински остатак HNO 3 киселине –1<br />
(насупрот атому водоника који је +1). Оксидациони<br />
број гвожђа рачуна се у односу на три таква киселинска<br />
остатка (види формулу). Унутар киселинског остатка,<br />
оксидациони број азота добија се тако да укупан збир<br />
буде –1.<br />
Познато је да је оксидациони број алуминијума у<br />
једињењима +3, а на основу оксидационих бројева<br />
кисеоника (–2) и целе карбонатне групе (–2) рачуна<br />
се оксидациони број угљеника.<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј<br />
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј<br />
ући<br />
фотокопирање, штампање, чув а166 ње<br />
у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој<br />
и омогућујуј<br />
е пој<br />
единцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време кој<br />
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.