Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос

Да би објаснио зрачење усијаних чврстих тела црно
тело, физичар Макс Планк је почетком 20. века
дошао до важног открића да тело апсорбује или
емитује светлост у тачно одређеним енергијским
пакетима квантима светлости.
нергија светлости дата изразом:
= . . = . . c
позната је као Планкова једначина.
Ознака n представља цео број који одређује
квантира вредност енергије светлости, h је
Планкова константа, фреквенција, c брзина
светлости, а таласна дужина.
нергијске пакете светлости Планк је назвао
квантима светлости.
Планков рад и радови других научника тог времена
довели су до почетка квантне механике, чији су се
закони знатно разликовали од закона класичне
физике.
Проучавањем појаве да светлост може да избаци
електроне с површине метала, Алберт Ајнштајн
је помоћу Планкове једначине одредио да је за то
избацивање електрона потребна тачно одређена
енергија светлости и ту количину назвао је фотон.
Та појава позната је као фотоелектрични ефекат.
Својство светлости да се може сударити с честицама
могуће је објаснити само придруживањем новог
својства светлости, а то је честична природа. Због
тога је светлост дуалне двојне природе
слика 3.10: и таласне и честичне корпускуларне.
Слика 3.10. Шта
приказује слика: две
особе окренуте лицем ка
лицу или пехар? Слика
приказује и једно и друго.
Слично томе, светлост и
електрони су и честице и
таласи у исто време.
Слично као што је за светлост доказано да има
дуалну природу, различитим испитивањима
понашања електрона експериментално је
доказана и таласна природа електрона. На
пример, када се сноп електрона усмери на узак
прорез дебљине приближне величини једног
електрона, долази до дифракције електрона, тј.
они се расејавају, на сличан начин као што би се
десило и са светлосним таласима.
Спектри супстанци
Важно откриће које је одредило даљи ток развоја
теорије о структури електронског омотача атома
било је постојање разлике између континуалних
и линијских спектара супстанци слика 3.11а.
Ужарене супстанце чврстог агрегатног стања дају
континуалне спектре, где се свака светлост прелива
у другу.
У линијским спектрима слика 3.11б постоје
линије које су на карактеристичан начин уређене,
представљају отисак прстa сваке супстанце, тако
да не постоје две супстанце које дају исти линијски
спектар. Због свега наведеног линијски спектри
карактеристични су за одређену супстанцу, а
континуални нису.
а)
б)
Слика 3.11. а) Koнтинуални и б) линијски спектар
Линијски спектри настају када се загреје гасовита
супстанца или када се пропусти електрична струја
кроз гасове при сниженом притиску. Када се кроз
неон при сниженом притиску пропусти електрична
струја, атоми тог елемента емитују зрачење црвене
боје неонске рекламе. Метални јони, такође,
боје пламен одређеном бојом стр. 85. На пример,
литијумов јон боји пламен у црвено, натријумов у
жуто, а калијумов у љубичасто слика 3.12. Све су
то докази да електрони у атомима супстанци имају
тачно одређена енергетска стања доказ Боровог
модела атома.
657 nm 486 nm 434 nm
n=5
n=4
n=3
n=2
e -
e -
e - n=1
Слика 3.12. Приказ настајања линија у
линијском спектру
Слично као што ти сада „склапаш коцкице“ покушавајући
да докучиш структуру атома, и научници
су уз пуно труда, експеримената, размишљања,
дискусија и разматрања „склапали“ таласно-механички
модел атома. Покушај да у наредној лекцији
примениш све до сада научено.
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј
ући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој
и омогућујуј
е пој
е 59 ди
н цу индивидуални приступ делу
са места и у време кој
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.