Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос

4. ХЕМИЈСКЕ ВЕЗЕ
4.1. Јонска веза и јонске
кристалне решетке
Да бих разликовао ова
тела (јоне), назваћу оне који
се крећу ка аноди анјони, а
оне који се крећу ка катоди
катјони, а у приликама у
којима ћу морати да их
именујем заједничким именом
зваћу их јони.
Мајкл Фарадеј
Јонска кристална
решетка
У природи постоји велики број јонских супстанци. Оне су посебно
заступљене у земљиној кори или растворене у природним водама.
Јонска веза је електростатичко привлачење измеу позитивно
и негативно наелектрисаних јона катјона и анјона.
Катјони су позитивно, а анјони негативно наелектрисани јони.
они могу бити једноатомни – јони метала или јони неметала.
Сложенији јони су молекулски јони стр. 93.
Будући да електростатичке силе делују у свим правцима, око
једног јона распоређује се онолико супротно наелектрисаних јона
колико је то могуће. Осим у гасовитом агрегатном стању, јонске
супстанце никада не садрже мали број јона, већ се око једног
позитивног јона распоређује више анјона, и обрнуто. Уређивањем
јона у простору настају јонске кристалне решетке – уређен
распоред јона у простору, такав да се увек може уочити правилност
понављања одређеног геометријског тела.
онска кристална решетка натријум-хлорида састоји се од више
коцака у чијим се теменима налазе наизменично распоређени
јони натријума и јони хлора слика .1. Најмања таква коцка је
јединична ћелија. Правилним понављањем јединичних ћелија у
три димензије настаје кристална решетка. У кристалној решетки
натријум-хлорида око једног јона натријума распоређено је тачно
шест јона хлора и обрнуто.
Слика 4.1.
Микроскопски
снимак кристала
натријум-хлорида
и јонска кристална
решетка
натријум-хлорида
(зелене куглице – јони
хлора, сиве – јони
натријума)
–
–
+ –
+
+ +
+ –
– –
+ +
– – –
+ + +
– –
+ +
–
–
+
–
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј
ући
фотокопирање, штампање, чува њ92 е у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој
и омогућујуј
е пој
единцу индивидуални приступ делу
са места и у време кој
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.