Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос

ПРЕГЛЕД ОБЛАСТИ
КЉУЧНИ ПОЈМОВИ
Дисперзни систем. Диспергована фаза и дисперзионо средство. Грубо, колоидно и молекулско дисперзни
системи. Суспензија и емулзија. Растварач. Растворена супстанца. Хидратација. Растворљивост. Врсте
раствора. Кристализација. Квантитативни састав раствора. Масени удео, количинска концентрација, молална
концентрација, масена концентрација. Тиндалов ефекат. Гел. Коагулација. Пептизација. Хидрофилни и
хидрофобни колоидни раствори. Колигативна својства раствора.
ОСНОВНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
∂ Дисперзни системи су смеше у којима је једна или више
супстанци (диспергована фаза) у већој или мањој мери
уситњених, равномерно распоређена у окружујућој
супстанци (дисперзионо средство).
∂ Грубо дисперзни системи садрже најкрупније честице
дисперговане фазе.
∂ Суспензија је дисперзни систем у којем је диспергована
фаза чврстог агрегатног стања, а дисперзионо средство
течно, а док се емулзије састоје од двеју или више
течности које се међусобно не мешају.
∂ Колоидно дисперзни системи садрже честице величине
између грубо дисперзних и правих раствора. Сол је
колоидни раствор у којем је вода дисперзионо средство.
∂ Тиндалов ефекат је појава расејавања светлости на
колоидним честицама уз појаву дифузне светлости.
∂ Молекулско дисперзни системи садрже најситније
честице дисперговане фазе. Прави раствори јесу
молекулско дисперзни системи у којима је дисперзионо
средство течног агрегатног стања.
∂ Растварач је супстанца која је истог агрегатног стања као
и раствор, а уколико је више супстанци истог агрегатног
стања као и раствор, растварач је супстанца које има
највише.
∂ Хидратација је процес настајања веза између честица
растворене супстанце и молекула воде.
∂ Засићен раствор је раствор који садржи онолико
растворене супстанце колико одговара њеној
растворљивости на одређеној температури. Незасићен
раствор садржи мање супстанце од засићеног раствора
на датој температури, а презасићени раствори садрже
више и нестабилни су.
∂ Растворљивост супстанце је број грама те супстанце који
се може растворити у 100 g растварача на одређеној
температури.
∂ Масени удео растворене супстанце у раствору је однос
масе растворене супстанце и масе целог раствора.
Уколико се масени удео изрази у процентима, то је
процентни садржај растворене супстанце у раствору.
∂ Масена концентрација јесте однос масе растворене
супстанце и запремине раствора.
∂ Количинска (моларна) концентрација јесте однос
количине растворене супстанце и запремине раствора.
∂ Молална концентрација (молалитет) јесте однос
количине растворене супстанце и масе растварача.
∂ Коагулација и пептизација су супротни процеси.
Коагулација је прелазак сола у гел, на пример додавањем
електролита или загревањем.
∂ Колигативна својства раствора јесу она својства која не
зависе од врсте растворене супстанце већ само од броја
растворених честица и важе за разблажене растворе.
САДРЖАЈ ОВЕ ОБЛАСТИ ПОМАЖЕ ТИ ДА...
∂ наводиш шта су дисперзни системи, дисперговна фаза и
дисперзионо средство и разликујеш дисперзне системе
од смеша које нису дисперзни системи;
∂ наводиш шта су грубо, колоидно и молекулско
дисперзни системи и разликујеш их на основу физичких
својстава;
∂ наводиш употребу дисперзних система у свакодневном
животу и науци;
∂ опишеш процесе растварања, коагулације и
кристализације;
∂ објасниш шта је растворљивост и разматраш који
фактори утичу на растворљивост супстанци;
∂ припремиш растворе за потребе у лабораторији и
свакодневном животу;
∂ прерачунаш једну врсту концентрације у другу;
∂ израчунаш масу, количину и запремину растворене
супстанце потребне за припремање раствора познатог
састава;
∂ израчунаш масу и запремину раствора познате
концентрације за припремање раствора мање, односно
веће концентрације;
∂ израчунаш концентрацију раствора насталог мешањем
два или више раствора;
∂ разматраш ефекте растварања супстанци у одређеним
растварачима (повишење температуре кључања,
снижење температуре мржњења, осмотски притисак);
∂ израчунаш температуре мржњења и кључања раствора
на основу квантитативног састава.
158
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј
ући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој
и омогућујуј
е пој
единцу индивидуални приступ делу
са места и у време кој
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.