Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Откриће електрона и Радерфордов модел атома покренули су<br />
низ истраживања о структури електронског омотача и природи<br />
светлости, која су почетком 20. века у великој мери променила све<br />
што се до тада знало и у физици и у хемији. изичаре је <strong>за</strong>нимало,<br />
на пример, због чега и на који начин настаје светлост која се<br />
емитује с површине ужарених тела, а хемичаре је интересовала<br />
структура електронског омотача да би објаснили на који се начин<br />
повезују атоми или по чему се разликују два атома елемента<br />
и многе друге појаве које се могу разумети само ако се познаје<br />
електронска структура атома. Паралелно с открићем природе<br />
светлости откривана је природа електрона.<br />
Велики значај у разумевању структуре електронског омотача<br />
имао је Боров модел атома 2 , у којем је акценат на структури<br />
електронског омотача. На основу Боровог модела <strong>за</strong> атом водоника,<br />
електрони се крећу око језгра по тачно одређеним путањама,<br />
орбитама, и имају тачно одређену квантирану вредност енергије<br />
слика 3.2. Вредност енергије <strong>за</strong>виси од путање електрона. то је<br />
електрон даље од језгра, то има већу енергију.<br />
Када електрони имају минималну количину енергије, атом се<br />
налази у основном стању. Уколико атом апсорбује упије одређену<br />
вредност енергије у виду светлосне енергије, електрон прелази<br />
на вишу путању и атом се налази у побуђеном ексцитованом<br />
стању. При повратку електрона на нижи енергетски ниво емитује<br />
се количина енергије једнака оној која је апсорбована слика 3.3.<br />
На основу описане појаве уочено је постојање енергетских нивоа.<br />
Седма орбита (Q)<br />
Шеста орбита (P)<br />
Пета орбита (O)<br />
Четврта орбита (N)<br />
Трећа орбита (M)<br />
Друга орбита (L)<br />
Прва орбита (K)<br />
Слика 3.2. Боров модел<br />
применљив <strong>за</strong> атом<br />
водоника. Латиничним<br />
словима означени су<br />
енергетски нивои.<br />
Светлост<br />
e-<br />
Aпсорпција<br />
e-<br />
Светлост<br />
e- e-<br />
Емисија<br />
Слика 3.3.<br />
Aпсорпција и<br />
емисија светлости<br />
Основно<br />
стање<br />
Побуђено<br />
стање<br />
Побуђено<br />
стање<br />
Основно<br />
стање<br />
Боров модел – електрони се крећу по орбитама око језгра и при<br />
преласку с енергетског нивоа на ниво апсорбују/емитују светлост.<br />
Боров модел атома био је у одличном складу с експериментално<br />
одређеним вредностима <strong>за</strong> атом водоника, али су неслагања<br />
постојала <strong>за</strong> атоме с више електрона. Разлог је то што Бор није узео<br />
у обзир да електрон, као и светлост, има дуалну природу, тј. да се<br />
понаша и као честица и као талас, као и да се морају узети у обзир<br />
интеракције између електрона у омотачу атома.<br />
2 Нилс Бор (1885–1962) дански физичар, <strong>за</strong>служан је <strong>за</strong> развој теорија о структури електронског омотача. Умро је верујући у<br />
свој модел иако је живео и у време када је његов модел био „превазиђен”.<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј<br />
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј<br />
ући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој<br />
и омогућујуј<br />
е пој<br />
е 51 динцу<br />
индивидуални приступ делу<br />
са места и у време кој<br />
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Change language