Хемија, уџбеник за први разред гимназије, Нови Логос

5. ДИСПЕРЗНИ СИСТЕМИ
5.1. Дисперзни системи: врсте, значај и
употреба
Осим класификације на хомогене и хетерогене, смеше се могу
разврстати и према начину на који су супстанце распоређене
једна у другој. Када се честице воде фино диспергују распрше
по запремини ваздуха, настаје дисперзни систем који се опажа
као магла. За разлику од такве врсте смеше, мешањем зачина
не настаје дисперзни систем, јер честице супстанци нису фино
распоређене у другој супстанци слика 5.1.
Слика 5.1.
а) Магла као врста
дисперзног система.
б) Зачин – није
дисперзни систем.
а)
б)
Дисперзионо средство и
диспергована фаза
Слика 5.2.
Ваздух – дисперзни
систем у којем је
азот дисперзионо
средство, а кисеоник,
аргон, угљен-диоксид
и остале супстанце
дисперговане фазе.
Дисперзни системи су смеше у којима су једна или више
супстанци, у већој или мањој мери уситњених, равномерно
распореене у окружујућој супстанци.
Супстанце које су у облику честица дисперговане у окружујућој
супстанци јесу дисперговане фазе, а супстанца у којој су
распоређене честице дисперговане фазе eсте дисперзионо
средство. На пример, ваздух је дисперзни систем. У ваздуху има
највише азота и због тога се може рећи да су остали гасови и
супстанце распоређени по азоту. Азот је, према томе, дисперзионо
средство, а све остале супстанце у ваздуху дисперговане фазе
слика 5.2.
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј
ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј
ући
фотокопирање, штампање, чув 134 електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој
и омогућујуј
е пој
единцу индивидуални приступ делу
са места и у време кој
е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
в 134
134
ање
у