Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

већина несрећних западних Срба одбијала је да изврши тај прелаз (у римску
веру), јер је њима православна вера била све и свја.
Где би се то десило, издата би била наредба да се сви сељаци сакупе у
цркви. Онда би била замандаљена црквена капија, ватра потпаљена, и људи,
и жене, и деца нестала у ватри. Само нацистичка кампања истребљења
Јевреја била је обележена овим свирепостима...”.
На страни 348 говори о “усташкој кампањи истребљења Срба”, о
“хрватским прогонима” Срба итд., па каже: “чим почеше масакри у северозападној
Босни, подиже се, сасвим природно, и тамошње српско
становништво на отпор”.
Цитираћемо неке ставове, веома кратке, али веома језгровите, немачког
политичара и члана Парламента, у фракцији Социјалистичке партије
Немачке, Јакоба Алтмајера, који је ту скоро умро.
Јакоб Алтмајер је био истакнути немачки политичар и политички писац
још пре рата, за време рата и после II светског рата. Он је рођен у
Франкфурту на Мајни 1889. године. Бавио се углавном новинарством. Био је
сарадник и уредник неколико социјалистичких листова Немачке, а и спољни
сарадник Манчестер Гардијана. Од 1936. био је “инострани коресподент
социјалдемократске штампарске службе” у Београду, Паризу, Лондону; од
1933-1946. емигрант у Паризу, Лондону, Атини, Мадриду итд. По повратку у
Немачку био је опет истакнути члан Партије и народни посланик у Бону. Као
такав је и написао доње ставове.
Јакоб Алтмајер је у званичном својству, као члан Парламента у Бону,
поднео маја 1953. влади интерпелацију о давању азила “ноторним ратним
злочинцима, усташама”. У образложењу те интерпелације, које је дао једном
новинару, он је између осталога казао:
...“‘Светска историја регистровала је многе крвнике и масовне убице, -
ниједан од њих није, међутим, био толико свиреп да је тражио да му се у
кошарама сервирају очи од његових жртава. То је био специјалитет Павелића
и његових усташа“.
37.