Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

поступка, или као акт приватне освете - то су жалосне вести које су до нас
допрле из Словеније и Хрватске”.
Али, то је било већ 2. јуна 1945. Ужаси, које је папа - први пут од 1941 -
јавно споменуо нису били почињени од католичких усташа, већ од
безбожних комуниста, који су хтели после Титове победе да се свете. За
злочине непријатеља цркве није Ватикан познавао никакве ублажавајуће
околности. Овде папа није више ћутао”.
XIV. САВРЕМЕНО ЕВОЦИРАЊЕ У НЕМАЧКИМ
ЛИСТОВИМА ЗЛОЧИНА У “НДХ”
У немачкој журналистици није за време рата било ни речи о хрватским
злочинима. Сва публицистика на немачком језику била је глајхшалтована и
писала је по наређењима Химлера. Нико не би ни очекивао да ће нацисти
дозволити да се недела и злочини вршени у њиховим државним
творевинама јавно жигошу. (Док је у италијанској штампи, могао да се нађе с
времена на време какав напис или бар нотица, о догађајима у “НДХ”,).
Кад је рат завршен често су се новине и политички часописи Немачке
освртали на хрватске злочине из доба рата. То је махом бивало иоводом
каквог догађаја из тадашњег (новог) времена који је довођен у везу са
криминалом у тој држави за време рата. Кад су нпр. “усташе” у Немачкој или
Шведској или “друговђе” извршиле какав атентат или убијство и дале повода
целој светској штампи да њихове поступке доведу у везу са поступцима
њихових отаца у “НДХ". Немци су баш највише реагирали, јер су ти нови
злочини махом у Немачкој вршени.
Повод су дали нови злочини из истог круга људи, или какви други
догађаји који имају везе са овим народом. Једном је повод био долазак
“Титов” у Беч. Поводом смрти архизликовца Павелића сва је светска штампа
евоцирала злочине којима је он указао правац и дао благослов. Ја нажалост
немам те податке, али ће се они моћи лако да накнадно набаве кад се зна
датум смрти тога архизликовца. Повод је некад дао арцибискуп Степинац,
некад Папа Пијус XII итд. Било је много тих повода и једнако евоцираша на
злочине у “НДХ”. Ми их, нажалост, имамо веома мало. Иако се ради