31.05.2013 Views

Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

младих атентатора, који су за време ‘усташке државе’ били још деца, тај<br />

(систем) био је у најбољем случају символ за циничне злоупотребе<br />

хришћанске фасаде за тамне политичке смицалице...”.<br />

Даље писац, под делимичним насловом “Злоупотребљено хришћанство”,<br />

наводи “хрватске крижаре” и њихов тобожњи “ослободилачки фронт”, све у<br />

духу павелићства и у контрадикцији са демократијом и хришћанством.<br />

У трећем делу књиге са делимичним насловом “Хрватска - пасторче<br />

историје” почиње овим речима: “Данас грме потомци тих усташа мало<br />

сувише против титоистичког ‘србокомунизма’ и као свој циљ постављају<br />

‘демократску и социјалну, слободну и независну хрватску божију државу’...<br />

али мало вероватно. При томе би Хрвати имали разноврсне разлоге да буду<br />

са својом историјом заиста незадовољни...”. Писац сад истиче зашто.<br />

Даље каже како је нетачно садашњи комунистички режим Југославије<br />

називати “србокомунизмом”, јер су “Титову кровну организацију АВНОЈ<br />

напротив водили претставници несрба и Срби су ту испочетка били само<br />

мањина...”<br />

И главни коресподент Ноје Цирхер Цајтунга за Југоисток Виктор Мајер<br />

осврнуо се на предњу књигу у том листу, који је на свим тестима проглашен<br />

за један од најбољих листова света (понегде као најбољи) крајем 1964. (68).<br />

Тај приказ у швајцарском, не немачком листу, али листу немачког језика,<br />

који чита иста публика, и односи се на књигу Немца и Маџара,тако да се<br />

може сматрати ако не њеним наставком, оно бар њеном последицом. Овај<br />

приказ и књига су повезани. Сем тога, у овом другом издању хрватских<br />

злочина приказаних од њихових савезника додати су и швајцарски писци, из<br />

разлога тамо наведених (глава четврта). Зато ћемо се и на тај приказ овде<br />

осврнути.<br />

Виктор Мајер почиње овим речима: “Једна у највећем степену значајна<br />

публикација о једном поглављу историје јужнословенских народа, поглављу<br />

међу најжалоснијим и најнеутешљивијим - тако би се могао формулисати<br />

закључак који се извлачи из читања публикације Института за савремену<br />

61.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!