Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
младих атентатора, који су за време ‘усташке државе’ били још деца, тај<br />
(систем) био је у најбољем случају символ за циничне злоупотребе<br />
хришћанске фасаде за тамне политичке смицалице...”.<br />
Даље писац, под делимичним насловом “Злоупотребљено хришћанство”,<br />
наводи “хрватске крижаре” и њихов тобожњи “ослободилачки фронт”, све у<br />
духу павелићства и у контрадикцији са демократијом и хришћанством.<br />
У трећем делу књиге са делимичним насловом “Хрватска - пасторче<br />
историје” почиње овим речима: “Данас грме потомци тих усташа мало<br />
сувише против титоистичког ‘србокомунизма’ и као свој циљ постављају<br />
‘демократску и социјалну, слободну и независну хрватску божију државу’...<br />
али мало вероватно. При томе би Хрвати имали разноврсне разлоге да буду<br />
са својом историјом заиста незадовољни...”. Писац сад истиче зашто.<br />
Даље каже како је нетачно садашњи комунистички режим Југославије<br />
називати “србокомунизмом”, јер су “Титову кровну организацију АВНОЈ<br />
напротив водили претставници несрба и Срби су ту испочетка били само<br />
мањина...”<br />
И главни коресподент Ноје Цирхер Цајтунга за Југоисток Виктор Мајер<br />
осврнуо се на предњу књигу у том листу, који је на свим тестима проглашен<br />
за један од најбољих листова света (понегде као најбољи) крајем 1964. (68).<br />
Тај приказ у швајцарском, не немачком листу, али листу немачког језика,<br />
који чита иста публика, и односи се на књигу Немца и Маџара,тако да се<br />
може сматрати ако не њеним наставком, оно бар њеном последицом. Овај<br />
приказ и књига су повезани. Сем тога, у овом другом издању хрватских<br />
злочина приказаних од њихових савезника додати су и швајцарски писци, из<br />
разлога тамо наведених (глава четврта). Зато ћемо се и на тај приказ овде<br />
осврнути.<br />
Виктор Мајер почиње овим речима: “Једна у највећем степену значајна<br />
публикација о једном поглављу историје јужнословенских народа, поглављу<br />
међу најжалоснијим и најнеутешљивијим - тако би се могао формулисати<br />
закључак који се извлачи из читања публикације Института за савремену<br />
61.