Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Каже како је Хрватском завладао екстремни немир. Није се ни знало шта
се ради. Срби, који су давали најтачније информације, заћутали су колико су
остали у животу. Или су се бојали или нису више веровали Италијанима.
Тако износи сам писац. Хрвати су стално истицали да су “независна држава”
и хтели су да Италијане учине незаинтересованим за збивања на унутрашњем
сектору “пре него што су започели интегрално уништење Срба које је било
већ одлучено”. Срби су ћутали, не верујући никоме више и предајући се
судбини.
Стр. 44: “Стиже последњи термин признат Србима да напусте земљу.
Који нису умели да то искористе, добише право грађана хрватске државе,
иако од тога права не остаде њима нити оно на пристојну сахрану, после
екзекуције. Сад сви они системи примењивани на тзв. кривце против
хрватске заједнице, сад су без прикривања примењени према Србима.
Злочин, ја то понављам, беше један и неопростив: што је неко рођен
Србином.
Али река крви која је натапала хрватску земљу у доцну јесен 1941. није
избрисала из јавног живота изглед нормалности... Све је вршено методски и
као у року.
Живот у Хрватској... то је била Смрт...
Нешто оригинала из последњих реченица:
Il delitto, ripeto, era uno ed imperdonabile: quello di essere nato Serbo.. La vita
in Croazia., ci si perdoni il controsenso, la Morte...
VI поглавље своје књиге започиње проф. Лoj овим речима: “Заиста,
изузев малог периода примирја, ниже команде усташа су располагале
животима 3 милиона Срба који су се налазили у границама државе
Павелића..”. (стр. 45).
Осам страна доцније (овде ћемо прекинути ред његових излагања), др Лој
пише:
V