Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

православни или муслимански место католичих, мачековски или
комунистички место усташких”.
У оригиналу:
Perche la “maniera forte” laggiù non può praticamente concretarsi che in una
forma, più o meno organizzata, di assassinio. Qui, per la verità, era stata
organizzata a dovere ed era acuita dal desiderio di vendetta degli “ustascia”, per
lungo tempo perseguitati dall’ex- Jugoslavia esasperati dal fato ch’essi si sentivano
malgrado tutto, una minoranza circondata da una maggioranza nettamente ostile,
spinti dall'avidita di allungare al più presto le mani sui beni confiscati dei colpiti.
Tutto ciò degenero presto in una spietata e feroce “caccia all'uomo”.... Le nostre
truppe, che non avevano ancora l'abitudine di veder sqozzati sotto i loro occhi le
popolazioni di intere citta e villaggi, senza distinzione ne di sesso ne di età, ree
soltanto di essera serbe od ebrei invece che croate ortodosse o musulmane invece
che cattoliche, macekjane o comuniste invece che “ustascia”.
Сад говори писац o зграњавању Италијана на те прогоне и та дивљачка
убиства невиног становништва и њихова настојања да се томе учини крај.
Ови подаци су из најкомпетентнијег извора и морају ce v целини
репродуковати. Ево шта иише ђенерал Цануси: (86, с. 177)’:
“Ствари стигоше до те тачке да команданти наших јединица
дислоцираних у Хрватској рекоше јасно и чисто команди II армије која то
проследи у Рим, да они не одговарају за понашање њихових људи ако
прогони и убиства у серијама не буду престали. A пошто они не престадоше
(те “персекуције и масакри"), они су поступали по својој иницијативи
(италијански војници, ЛМК), стављајући то до знања усташама, и та
обавештења поткрепљујући са накрцаним оружјем и са прстима на обарачу,
отимајући жртве из њихових канџа и стављајући их под своју заштиту, и
шаљући им обавештења у којима се изражава без икаквог рока, да тамо где се
вије италијанска застава имају бити сузбијени немосредно, свим могућим
средствима, не искључујући ни силу, сваки злочин и свако насиље.
Овакво понашање, које је после нашло слабо и позно одобрење од стране
владе у Риму, произвело је да су између септембра и октобра углавном
престала убиства, и да су спашени од сигурне смрти, нарочито у пределима