Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

одбачених да порину и морнарицу...”. И онда се спрда са Кватерником
“бившим аустро- угарским официром и бившим банкарским чиновником”.
Пошто је говорио о саставу и тенденцијама “државе-абортуса”, ђенерал
Цануси прелази сад на злочине усташа (86, с. 176 и даље). Он пише како су
постојале две тенденције у земљи и што се спољне и унутрашње политике
тиче. Она прва нас овде не интересује. За ову другу каже да је била једна
струја "чврстог поступања који су врло многи заступали, и тенденција веома
малог броја за умереност и измирење. Органи државе, међутим, вођени
искључиво од усташа,и партија истог имена једина дозвољена у земљи, не
водећи понекад рачуна о наредбама Загреба a понекад примењујући их
ексцесивно (прекомерено), прешли су били без даљега на раније речену
чврсто поступање према онима који нису били Хрвати и католици, и који
нису мислили као они, док се редовне оружане силе нису усуђивале да
интервенишу ако нису интервенисали у корист убица”. Италијански:
Erano passati senz’altro all’anzidetta “maniera forte” nei confronti di quanti
non erano croati e cattolici e non la pensavano come loro, senza che le forze armate
regolari osassero intervenire, quando pure non intervenivano a favore degli
assassini.
Даље каже ђенерал Цануси: “Јер тамо доле, ‘снажни манир’ није се могао
практично конкретизирати, до само у једној форми, више или мање
организираној, у убојству. То је, говорећи истину, било организовано као
дужност (као обавеза); и била је пооштрена жељом усташа за осветом због
дугих прогона у екс-Југославији; огорчени чињеницом да су се они осећали,
упркос свему, мањином окруженом већином сасвим непријатељском, гоњени
лакомошћу да се што пре домогну конфискованих имања погођених лица.
Све се то дегенерисало ускоро у један бездушан и диваљ 'лов на људе'...”.
Писац сад наводи немачка зверства на другим местима, хвалећи своје
(италијанске) трупе “које се још нису биле научиле да виде како пред
њиховим очима бивају клани становници читавих градова и села, без разлике
на пол и старост, само ако су Срби или Јевреји место хрватских, ако су
IV