Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

изгледа најинтересантније, једнима једне другима друге делове. Кад би се
књига објавила само на једном страном језику, о свему овоме не би се могла
водити рачуна.
Има све више страних научника који читају српски (мада не умеју да
пишу) и биће их стално све више. Они који о нама желе да пишу морају знати
бар нешто наш језик.
И други страни писци кад се баве овим проблемом посебно траже податке
по целом свету и срећни су кад их готове добију и на српском језику, који
они не знају. То им се преведе, а кад су извори прецизно означени, они се
после праве да су податке црпли директно са извора.
Ја имам доста доказа да су страни писци преко српских писаца дознавали
чак за писце на свом језику, а још више на неком другом светском језику.
Даље: Хрвати не само што желе да даље владају над свим територијама у
којима су Србе убијали, већ траже и нове српске територије: Бачку, Боку,
Срем итд. Разуме се, да докрајче где су стали 1945. Треба иностранству,
треба целом свету показати шта имају Срби да очекују ако опет дођу под
власт тога расистички расположеног, нецивилизованог народића. А ничим
јачим, ничим сигурнијим, ничим веродостојнијим не може се то показати
него сведочанствима њихових ранијих савезника, који би имали сваки разлог
да Хрвате бране.
Као што се види,ови подаци и имају не само значај жигосања
народоубица, већ и превентивну улогу спасавања преосталог Српства. Један
доказ више да се није смело даље оклевати са израдом и публиковањем
оваквог дела.
Не само да је циљ ове књиге предохрана Срба, већ такође и једна грдна
опомена Хрватима. Кад виде како су их све странци карактерисали, чак
њихови савезници, који одреда перу руке и неће да имају ишта заједничко са
убицама, предомислиће се дубоко да ли да то понављају. То им се мора
стално подметати под нос. Маса неће то читати, али хоће њихове вође.
Никоме од њих неће изгледати пријатно да свој народ подвргне још једанпут
IV.