Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

богомоља и манастира je био затворен, многобројни свештеници, међу њима
и митрополит Загреба, ухапшени. Једновремено започе кампања
рекатолизирања, потпомогнута нарочитом наредбом о олакшању прелаза
вере...” (цитира се наредба).
“Недиференцирана народна и црквено-католичка егоцентрија, које су
биле стопљене у популарној хрватској националној идеологији, пројицирале
су слику нововаскрсле ‘свете Хрватске’, која има да мачем и крштењем шири
славу Бога и католичке хрватске нације. Лозинка ‘Бог и Хрвати’, која потиче
од Старчевића, доживела je многострани васкрс и преиначење. ‘Крист и
усташе’.
‘Крист и Хрвати марширају заједно кроз повијест’. ‘Усташка Хрватска ћe
само Кристу и нама, никоме више припадати'...
“Настојања усташа, потпомогнута једним делом клира (против канонских
прописа о слободи при мењању вере), да се постигне што je могуће потпуније
хомогено хрватско католичко становништво, доведоше на много места до
принудног католичења и крштења у маси.. Масовни прелази десетине хиљада
православних у католичанство започети у пролеће 1941. претстављали су
тада средство кроатизирања (принуђено конкретним претњама или. општим
приликама)...”.
Писац наводи после оснивања “хрватске православне цркве” итд., па
продужује: “Концесија je ипак учињена тек онда кад су усташе један знатан
део православног становништва избацили из земље или утаманили...”.
“Насупрот пропагандистичкој стилизацији да je велики део православног
становништва хрватске народности, оно je било у НДХ, у знатном опсегу,
мета фанатичног захтева за осветом.”
И ово треба рећи у оригиналу; ja сам увек истицао хрватску
контрадикцију: Срба нема, то су православни Хрвати; у исто време их убијају
што су Срби. То хоће писци, на мало финији начин, да кажу речима:
Entgegen der propagandistischen Stilisierung, wonach ein grösser Teil der
orthodoxen Bevölkerung kroatischen Nationalität sei, wurde sie in NDH-Staat im
weitesten Umfang zur Zielscheibe eines fanatischen Racheverlangens.