Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

дивљаштвом” или “нечувеним беснилом”, “нечувеним ужасом”: con inaudita
ferocia.
Пуковник Анђелини наставља: “Официри из пука су ми саоиштавали
епизоде немилосрдне окрутности — (di spietata crudeltа) којих су били
великим делом сведоци прва два месеца пре мога доласка: хиљаде Јевреја
депортованих на острву Пагу да би их поклали или живе сахранили; хиљаде
Срба ослепљених и грозно злостављаних; читаве породице масакриране
(поубијане) без икаквог разликовања на пол или на узраст”. У оригиналу
“Migliaia di serbi accecati e seviziati; intere famiglie massacrate senza alcuna
distinzione disesso e di età.
Писац додаје: “Kao потврде тих ужасних епизода показивали су ми
фотографије које су репродуковале страшно крволоштво над женама и
децом.” (l’orribile scempio di donne e di bambini).
Писац ce жали (90 c. 18) да je италијнаксим војницима било строго
забрањено да се мешају у та разрачунавања, да су то “трупе ‘стациониране у
земљи пријатељској и савезничкој.” Свака иитервенција била је забрањена
под претњом казне. “Тако није био редак случај да жене и деца српска, који
су тражили уточиште и заштиту у неком логору италијанских трупа, беху
постепено удаљени и пуштени власти њихових немилосрдних гонилаца
пошто су цивилне хрватске власти интервенисале код наших војних
команда”.
Па ипак, писац наглашује како је “пословична хуманост италијанског
војника” и томе често доскочила, па су они многе српске жртве спасили од
сигурног уништења. “Официри и трупе нису пропустили да између јула и
августа 1941 спасу читаве српске породице отргнувши их често из рука
немилосрдних мучилаца и настојећи да се постепено упуте на Ријеку помоћу
аутоколона и војних конвоја”.
“У тој високо хуманој делатности официри и војници мога пука - чак и
пpe него сам ја преузео команду - нису оклевали да се извргну строгим
дисциплинским санкцијама па чак и опасности сопственог живота..." Каже да
су усташе убиле у таквој једној прилици ађутанта Абате у Метку.