Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
уши, а очи су им копали. Италијани су фотографисали једног усташу који je<br />
носио око врата ланац са људским језицима и очима...”.<br />
Дешнеров даљи одељак носи наслов “Чак су и Немци протестирали”, али<br />
у њему нема о томе никакав нови податак већ само оно што je преузето од<br />
других писаца, специјално Хори-Бросата, па нећемо овде преносити.<br />
У даљем одељку се бави логорима и каже (страна 240): “Концентрациони<br />
логори су ницали у католичкој ‘независној Хрватској’, као печурке: у<br />
Јасеновцу, Јадовну, Пагу, Огулину, Јастребарском, Копривници, Крапју,<br />
Зеници, Ст. Градишки, Ђакову, Лобограду, Тењу, Саници итд. Одашиљање у<br />
ове логоре није било ни најмање од суда зависно. У наредби са законском<br />
снагом од 26. новембра 1941. признали су сасвим отворено да се ту ради о<br />
превентивним мерама против ‘непожељних лица’ који би могли да буду<br />
опасни ‘по јавни ред и сигурност’ и ‘који би могли да угрозе постигнућа<br />
ослободилачког рата (!!) хрватског усташког покрета’.” “Против одлуке<br />
усташке полиције о слању на принудан рад не постоји никакво правно<br />
средство и никаква могућност призива”.<br />
“Вођа свих тих логора, Вјекослав Лубурић, десна рука министра<br />
унутрашњих послова Артуковића, хрватског Химлера, живи још увек под<br />
именом Макс Лубурић у католичкој Франковој Шпанији. Тада je умрло око<br />
350.000 људи у хрватским концентрационим логорима”. Damals starben<br />
ungefähr 350,000 Menschen in den kroatischen KZ.<br />
“И деца cy тамо клана на хиљаде. Да, чак су створени били засебни<br />
концентрациони логори за њих: у Лобору, Јабланцу, Млаки, Брочици,<br />
Устици, Градишки, Сиску, Јастребарском и Горњој Ријеци . Само су 1942. г.<br />
тамо бацили 24 хиљаде деце, од којих je половина уморена.<br />
С временом je свакако државним и црквеним властима изгледало<br />
корисније да децу сачувају. Пошто су родитељи били у највише случајева<br />
мртви или затворени, лако су се деца могла преобратити у јединоспасавајућу<br />
веру. Католичка ‘Каритас’, којој je био претседник Степинац, преузе старање<br />
о деци без родитеља и њихово преваспитавање je ишло тим лакше што многа<br />
деца нису уопште имала сроднике. Многа су била, када су спала под<br />
‘старање’ ‘Каритаса’, сувише млада да би знала своје порекло, своје село или
Change language