Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

и скандализирале саме немачке команде на Балкану. Писац наводи све
цивилне и војне извештаје о томе.
Даље стоји у књиги (страна 38): “Глез je споменуо више пута у својим
извештајима ове ексцесе. Код њега cу биле накупљене жалбе разних
немачких службених места, о подозривим стањима, која су изазвана
незаконитим поступцима усташа, који нису штедили ии имања ни животе”.
Über die bedenklichen Zustande, die an vielen Stellen des Landes durch das
gesetzwidrige, weder Gut noch Leben schönende Vergehen der Ustascha
hervorgerufen würden.
Многи cy тражили интервенцију немачких трупа, али она je морала
изостати “јер je хрватска независна држава а поред тога утицајна сфера
Италије”. “Ипак је Глез видео у чињеници да немачке трупе морају да буду
неми сведоци тих ексцеса крњење њиховог иначе великог угледа”.
Глез је интервенисао и код “поглавника” коме је изнео “своје тешке
преокупације о неподобштинама” које усташе врше, да je “целу земљу
обухватио oceћaj најтеже правне несигурности" (das Gefühl schwerster
Rechtsunsicherheit) “Поглавник” му је дао углавном право, али рече да су то
опште појаве код револуција.
Страна 39: “Само неколико дана затим je морао Глез, на захтев главног
војног заповедника Југоисток да учини представку против ‘варварских’
метода избацивања Срба”. Дакле, врховни заповеник немачке војске на
Балкану назива те методе “барбариш” ! Извештај je од 12. јула 1941. Казао je
да су “хиљаде Срба нестали против сваког права и закона”, па чак и неки
Хрвати. “Са немачке националне стране се начин прогањања Срба од стране
припадника усташа означује као срамна љага, која ћe генерацијама да сеје
мржњу између Срба и Хрвата”.
Даље стоји на стр. 39: “Ако се посмотри морални, политички и привредни
резултат усташког покрета од 10. априла 1941. на овамо (а то je писано
почетком јула исте године), то сваки објективан посматрач мора доћи до
закључка да ове методе ... можда могу да изграде неку азијатску деспотију,
али никако моралну европску државну заједницу...”.