Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Загребу је било 18 хиљада јевреја, једва их је остало још четири хиљаде и ови<br />
ће бити позвани у радне и концентрационе логоре.<br />
Што се Срба тиче, Ви често бркате: правих Срба у Хрватској нема много,<br />
највећим делом су то Хрвати православне вере. Њихов проблем ће бити<br />
решен на најбољи и на задовољавајући начин (!!!) Уосталом двеста хиљада<br />
стоје спремни да се позову у Србију; други могу несметано да остану ако не<br />
дају повода на жалбу (!!!) А затим могу Вам рећи да се појављује један<br />
снажан покрет за присаједињење хрватизму и католичкој цркви. (!!!) Против<br />
четника и комуниста поступаћемо без милости".<br />
На крају стране 118, и почетку 119., пише Русо: “Мали број Мачековаца<br />
који је тражио да учествује у политичком животу и коме су пришли<br />
најопскурнији редови странке, повукоше се, са ужасом. Јевреји, преостали,<br />
ишчезаваху помало. Евгеније Кватерник, шеф полиције, рече: ‘Јевреји треба<br />
да ишчезну, немилосрдно'. ‘А Срби? “Дајте ми времена, дајте ми времена”.<br />
На страни 119. писац тврди да хрватски народ не мисли на убијање<br />
вешање и стављање на ломачу Срба Лике, Херцеговине и Босне који станују<br />
у сопственој кући.. Али усташе настоје да наметну религију pace, религију<br />
државе и не стиде се да обрљају и државу и расу страшним покољем...”.<br />
(gli ustasci) non temcno di macchiare lo stato e la razza con eccidi spavetevoli<br />
Ha истој страни закључује писац: “Срби, који су грешили, и жестоко<br />
грешили, нису учинили толико зла у 20 година колико су усташе учиниле у<br />
20 дана”. У оригиналу:<br />
I Serbi che pur sbagliarono, e fieramente sbagliarono, non fecero tanto mali in<br />
vent’anni che gli "ustasci” in venti giorni.<br />
Сад писац описује Југославију 1942. кад ју је понова посетио. Описује<br />
муке Срба под Немцима итд., јер је прво посетио Београд и нашао канда<br />
познанике. Затим, на страни 120 описује “Одмор у Загребу", где стоји:<br />
“Покољ Срба се продужава. Пошто је Павелић сам захтевао прелаз<br />
православних у католииизам и пошто су бројне српске породице послушале<br />
IV