Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

су ишчезли за мало дана сви чланови исте породице, мало по мало (једни за
другим) затворени или заклани. Једини који су преостали неки дан беше
једна уморна старица и сва искривљена са више од 70 година, и један
плавокос дечак који је дочекивао свако вече капетана кад би се овај кући
враћао и ишао мује усурет свечано, очекујући карамелу коју овај није изостао
да му понуди. Али једне вечери, враћајући се залуд га је тражио у полумраку
вечери: дећачић и жена, лежаху обоје, задављени у једном углу дворишта”.
Пуковник Анђелини наводи још многе примере од којих се кожа јежи,
али ми не можемо све преносити. Тако нпр. како увече “паљаху усташе
лешеве разних жена као и једног дечка од неколико месеци рањеног на грлу
ударцем ватреног оружја”.
Сад долази једна реченица која се од њега и иначе цитира и која мора да
се овековечи: “Организатори и екзекутори (извршиоии злочина) усуђивали су
се чак да славе банкетима своја убијства; син председника лицеја у Госпићу
(мислим да је то директор гимназије) прославио је у августу своју хиљадиту
жртву”. И ово не сме а да се не објави у оригиналној верзији, која гласи (90,
с. 20):
“Organizzatori ed esecutori osavano persino festeggiare con banchetti i loro
masacri, il figlio del preside del liceo di Gospic festeggio nel agosto la sua
millesima vottima”.
Тo je било свега четири месеца од оснивања те злочиначке државе, где се
само један син просветног радника хрватског, један дечак, хвалио да је убио
хиљаду Срба (свакако највећим делом децу и же-, не!).А пре неколико
месеци је “истакнути” хрватски књижевник Вјекослав Калеб писао да Срби
желе да “уновче туђу крв”, да српских жртава једва да је и било и 10 пута
мање него хрватских. Рекох, и понављам сад, да је та изјава главни потстрек
да даље објављујем хрватске злочине !
Пуковник Анђелини се згражава на ове појаве. Он оправдава настојања
својих потчињених да их спречавају. Пише изречно: "Према толиким
покољима црвене кравате’ I пешадијског пука нису најзад могле да не
III.