Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

сматрати сигурним од прогона, доби Тито, кад је почео да добује за
задобијање војске, велики прилив из Хрватске". На следећој страни пише:
“Титове присташе састојале су се из једног малог броја комунистичких
радника - Хрватска је скроз аграрна земља, индустрија је још у повоју - онда
већином из Хрвата који су били против режима (Павелића) и из гоњених
православаца”. На стр. 166 додаје: “Свакако је Титу добро дошла бројна
слабост немачких трупа и нерасположење у земљи против Загребачког
режима" (тако баш каже: Загребачког режима). На стр. 169 кад описује своју
прву и једину посету “Поглавнику", који га је дочекао са највећим војним
почастима, као резултат разговора износи: “Свакако му је било јасно да се
режим без немачких трупа не би могао одржати у земљи !" Спомиње узроке
па наставља: “После наиђоше још љута нерасположења због православне
политике хрватске владе...”.
Генерал Рендулић сам потврђује (12, с. 198) да у Србији партизани нису
могли да опстану. “Они су били потучени од окупационих трупа, нарочито
пак од својих смртних непријатеља, четника”.
Генералоберст Рендулић саопштава у својим успоменама да му је Хитлер
при његовом преузимању команде над немачком војском у бившој
Југославији (“западни Балкан”, како они кажу) “изразио своје незадовољство
са хрватском владом, којој досад није успело да организује одбрану земље на
широкој бази”. (То је било у лето 1943, 12, с. 156).
Стр. 170: “Главном заповеднику немачких трупа у Хрватској биле су
потчињене и трупе хрватске војске које су сачињавале око осам бригада.
Њихова борачка вредност била је само мала... Било је више дезертирања...”
Друга панцерска армија генерал-оберста Рендулића имала је 5 корпуса, 3
редовне војске и 2 СС. Првима су командовали армијски генерали, другима
“обергрупенфирери”. Једним од тих корпуса, тзв. 5 брдским корпусом,
командовао је обергрупенфирер Артур фон Флебс, кога Рендулић често
назива и генералом (то је исто). Био је родом из Ердеља (Румунија) тзв. Сакс.
(11. с. 237)
10.