Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
После неколпко речи похвале италијанског војника, писац закључује<br />
први, општи део.<br />
На стр. 205 он летаљније описује став Италијана према Хрватима.<br />
Говорећи: “Они су били наши ‘савезници’, то је истина; али отимање из<br />
њихових крвавих руку хиљаде жена, стараца и деце одређених за убиство, не<br />
може се сматрати као непријатељска делатност. То је, напротив,<br />
претстављало аутентичну лекцију цивилизираности, на шта су били<br />
принуђени обзирима свога достојанства. Па кад и они, сами усташе, хоће<br />
наше држање да протумаче као акт непријатељства наше генерозно<br />
пожртвовање за заштиту Срба, шта ће онда рећи о читавим насељима,<br />
посадама, градовима хрватским спашеним присуством наших трупа, које је<br />
учинило да се држе далеко снаге претећих ребела...’’.<br />
На стр. 206 писац спомиње случајеве тобожњег кажњавања “усташа који<br />
су у Бос. Крупи и Грачацу убијали без наредбе жене и децу Срба ” !!<br />
Кад су Италијани видели да хрватска зверства не престају, све су више и<br />
све отвореније заузимали просрпски став, па су дошли у контакт са Србима.<br />
Они су једном рекли српском изасланику Вељку Будимиру (111, с. 89):<br />
“Ми Италијани знамо на чијој страни је право, док смо ми присутни у<br />
Хрватској, српски народ неће бити уништен. Добро смо информисани о<br />
зверствима почињеним од усташа....”. Срби су им понудили доказе о тим<br />
зверствима, и Италијани пристају да их проуче.<br />
Настаје зима 1941. Лој почиње овако да је описује (стр. 201): “Падаше<br />
снег над Хрватском и рашири један бео покривач над пределима малопре<br />
омрљаним крвљу палих и убијених...”.<br />
На стр. 60 књиге пише проф. Лој: “Италијанске власти, дознавши од<br />
својих информатора о купки у крви која је толико пријала и организована<br />
била у ходницима усташке полиције, интервенисале су жестоко, из разлога<br />
хуманости, код Павелића, тражећи да престане пројектовано уништење<br />
Срба”. И онда наводи “поглавникову” наредбу од 26. јуна 1941. у целини,<br />
према којој би требало да престану прогони. Али се то сасвим кратко време<br />
поштовало: ‘Госпођа смрт остаде беспослена. Но за кратко време: заиста
Change language