Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

pietosamente dai nostri ufficiali, venivano curate negli ospendali italiani, dove
appunto si provvedeva anche alla documentazione dei fatti.
A Gospic, una madre si fece coraggio: andò dagli “ustascia” e chiese loro se
avessero notizie del figlio scomparso tre giorni prima. Commise, guella donna,
l’imprudenza di portarsi dietro anche la figlia dodicenne. Gli “ustascia” gliela
chiesero. Alle proteste della madre, i carnefici, quasi volessero placarla, le diedero
un cofanetto. La donna penso che contenesse un picolo regalo Lo apri e svenne.
Dentro c’erano gli occhi di suo figlio, Accadde a Gospic e la vittima si chiamava
Dukic, di anni 16.
Questo fecero i croati ai serbi, e s’intende che non possiamo prolungare tali
racconti raccapriccianti: ci sarebbe da riempire volumi.
У римском листу “Ил Темпо”од 10. септембра 1953, у одговору на
приговоре диктатора Југославије Јосипа Броза о тобожњим зверствима
Италијана у Југославији стоји, очигледно са званичне стране инспирисано
(96): “Клања читавих српских популација, која су Хрвати извршили 1941.
године, беху први беочуљ у ланцу освета...” које су трајале до 1946.
То треба пренети у оригиналу, јер се ту изречно истиче ко је започео
клања и јер се учиниоци именују правим именом “Хрвати”:
“I massacri di intere popolazioni serbe che i croati compirono durante 1941.
furono il primo anello di una catena di vendette...”.
Спомиње интервенцију Италијана, наредбу из Рима, да се не мешају у
“локалну политику” итд. Па ипак су они помагали где су стигли. “Али беше
то узалудан посао. Крајем јула 1941. наша одлучна интервенција је успела да
обузда безобразна дивљаштва “усташа”...” У самом листу је реч “усташа”
стављена у наводнике, чиме се хтело рећи да су под том фирмом Хрвати као
такви учествовали. У оригиналу овај став гласи:
“Ma fu opera inutile. Alla fine del luglio 1941, un nostro più fermo intervento
riusci a frenare la ferocità degli ‘ustascia’....”.
81.