Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

заузеше опет, у крилу усташке странке, надмоћ радикалне антисрпске
струје... Гоњења опет забукташе, са већом жестином (111,с. 60).
“Усташе нису никад имали илузије: у присуству наших војника не би био
дозвољен никакав покољ невиних, без обзира на статус наших трупа. Хрвати
су гутали чемер несумњиво уверени да ће доћи једно сутра кад ће се наши
удаљити, и онда...”. Тачкице су пишчеве !
“Присуство наших трупа представљаше дакле за усташе једну успешну
моралну узду, а поред тога несавладиву сметњу да изврше свој злочиначки
план уништења...”.
Стр. 53: Писац констатује да су ипак многи италијански контигенти
напустили Хрватску, нарочито у јулу. “Сад су се усташе одрешиле ланца;
далеко од тога да би попустили, још више напајаху жеђ српском крвљу.
Опис покоља би био сувишан. Балканска техника у тој материји је
жалосно позната и пружила је доказ: колективне екзекуције и колективни
укоп, без икаквог уверења да су погубљени стварно мртви после класичног
ударца у потиљак или сек грла...”.
Писац наводи низ места где се то дешавало. И он има цео низ доказа о
тим “оргијама крви”.
Писац се даље жали да су Италијанима биле спутане руке у заштити
Срба, јер је наредба гласила да се не мешају у унутрашње односе. Али су они
ипак гдегод је било могуће покушавали да спасу Србе. Тако кад се радило о
“пуцњавама,нередима и проливању крви, наша интервенција беше
непосредна и очитовала се у конкретној ефикасности. Претекст је био тај да
морамо обезбедити наше трупе, а циљ и резултат заштита Срба којих је
спашено на десетине хиљада”.
Пре него што сам нашао књигу проф. Лоја ја сам био дао у штампу један
одељак из ње који је био објављен у емигрантској штампи пре више година.
Пошто је он већ био сложен кад смо до књиге дошли, ми смо га оставили
како је објављен у емигрантској штампи. Такав одељак у књизи заиста
75.