Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Даље пише Дешнер: “Још у априлу 1941. захтевано је од свих Срба да
ставе плаву траку преко рукава са озиаком П, ознака за ортодоксне
(православце), а од Јевреја да ставе Давидову звезду. Јеврејима и
православнима било је забрањено да се служе тротоаром. У свим
канцеларијама, у свим радњама и ресторанима, трамвајима и омнибусима
висили су натписи: “Забрањен приступ Србима, Јеврејима, Циганима и
псима’.”
Стр. 236: “Ни тиме се нису задовољили."
Безбројни српски свештеници беху изложени страшним мукама. У
Загребу, где су резидирали надбискуп Степинац и апостолски нунције
Марконе, били су и мучили тако бестијално православног митрополига
Доситеја, да је од тога полудео.
Православни јерарси (“црквени кнезови”): епископ Платон у Бања Луци,
митронолит Сарајева Петар Зимоњић и епископ Сава беху мучки убијени,
као и више стотина православних клирика. Епископу Платону и његовом
пратиоцу, проти Душану Суботићу, ископали су очи док им је на прсима
горела ватра, откинули су им нос и уши и напослетку им зададоше смртни
ударац.
Свуда је католички клир позивао православне да превере... Многи на тај
начин посташе католици, али је много више њих масакрирано.
Ево само неколико примера… (Спомињу се случајеви на другом месту
наведени у овој књизи. Нпр. мучење попа Божина у близини Бјеловара, попа
Добросављевића са сином, што је такође Парис узео од мене, не цитирајући
ме. Дешнер цитира њега...). Онда наставља: У Косињу, где су усташе биле
насилно сабрале 600 Срба, морала је једна мајка да у здели купи крв своја
четири сина. У Млиништу, срез Гламоч, ранији посланик Лука Аврамовић и
његов син су распети.
Кад је Павелић, 26. јуна 1941. примио у аудијенцију католички епископат
и кад је надбискуп Степинац изјавио ‘Ми вам указујемо од свега срца
поштовање и обећавамо понизну и верну сарадњу за сјајну будућност наше