Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

тврде инталијански компетентни посматрачи и писци. Ha нама је да то
ширимо.
При крају тога одељка књиге (86, с. 179) ђенерал Цануси чини фацит о
помоћи гоњеним, пљачканим и убијеним у руглу од државе која се звала
Хрватска, говорећи: “Ова ствар (овај приказ) показује још једном како наша
иитервенција у Хрватској није била руковођена тиме да држимо војнички
окупираном једну државу, која би логично требало да сама обави своје
задатке, него више да заштитимо, држећи се хуманитарних принципа, који су
нас, као што сам горе казао, често ставили у оштар контраст са акцијом
њених органа одговорних и неодговорних, онај јавни поредак који она није
била у стању да одржи.”
Морали су Италијани да штите јавни поредак једне земље, која је имала
претензије да буде држава, a коју њихови савезни генерали називају
“абортусом од државе”, a сам ђенерал Цануси се ужасава од помисли да
“Италија остаје за увек званично савезница гнусног режима Павелића, па је
чак била на неки начин, једна од држава "јемаца”тога режима:
l’Italia restava per sempre ufficialmente alleata dell’esecrato regime di Pavelic
e anzi ne era, in certa guisa, uno degli Stati mallevadori.
И y IX поглављу књиге под насловом “Централни проблем II армије” има
доста података који спадају у ову књигу.
Ha страни 212 Цануси се опет враћа на хуманитарнуакцију коју су
италијанске трупе водиле према гоњеним. Они су то чинили и онда, кад се то
косило са њиховим интересима. То је донело захвалност Срба, али се јако
неповољно изразило са стране комуниста и још више Хрвата. То је довело ,
до перманентног (сталног) контраста и до напетости између нас и Хрвата,
који су слабо подносили нашу интервенцију на њиховој територији, наше
мешање у њихове прилике и, нарочито, нашу одлучну опозицију програму
који су били поставили на пољу унутрашње политике и који је одлучно ишао
за утамањењем последњег Србина и последњег Јеврејина”.
VI