Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Ето зашто и ово мало података има трајну и за нас високу вредност. Зато
сам се постарао да их прибавим, обрадим и објавим. Имао сам ја и другог
посла исте националне проблематике, а овоме сам морао дати предност.
Молим читаоце да то све уваже.
Ево још неколико индикација застварање закључака о хрватским
зверствима у време рата и њиховим даљим последицама. То такође као израз
смисла и циља ових излагања.
Прво, разуме се, јесте постојање хрватских злочина, јер Хрвати у
слободном свету, међу којима се налази мноштво “усташа” који су "спремни
за дом” напустили земљу чим је њима запретила опасност, изокрећу
чињенице на начин који је само Хрватима својствен. Они, пре свега, побијају
да је над Србима вршено насиље. По свом старом обичају “ниекања
чињеница”, које им је и њихов Крлежа пребацио, они просто негирају све
што им је од штете. А за време рата су званично тврдили да су Срби убијали
Хрвате. Срби су морали ћутати !
Публиковани подаци показују на најсигурнији начин - иако веома
парцијелно - зверства која су Хрвати починили у последњем рату над
Србима.
Затим се из извора немачких и италијанских потврђује оно што нико
живи и не сумња, а што Хрвати хоће такође да оспоре или сакривају: да су
сви злочини учињени над Србима зато само што су Срби. Нити је било
њихове кривице, нити је она тражена: јавно и отворено су Хрвати у својој
првој држави после “Станимира” покушали да убију све ту насељене Србе.
Можда би један мали број преверили, а све остале побили. То су странци и
сами потврђивали. То су у своје време признали и хрватски комунистички
вођи, који данас желе да се то никако не истиче, да се преда забораву.
Не само да су Хрвати “ниекали” своје злочине у време кад су их вршили,
него их ниечу и дандањи. Срби су зликовци, а они су јањашци. То је отишло
толико далеко да је један од њихових, тамо њихових, најуглелнијих
књижевника Вјекослав Калеб у органу “Матице Хрватске" “Хрватски
V.