Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

православну цркву и онда Гутићеве усташе почеше да им се ругају: ‘Молите
српског Бога да заштити ваше куће, ако може (ако му то успе). Замолите га да
спаси ваше душе. Смејући се, весели, наредише им да запале свеће и кандила
у цркви као за неку свечаност. Забављало их је кад су учинили да се простру
по поду, а онда дадоше наредбу: ‘На ноге, курвини синови !” А затим:
‘Размакните се. На ноге. Размакните се !’ Кад су се уморили од ове забаве,
повикаше: “Доста са тим лудостима, курвини синови српски. Свуците се.”
Сељаци се свукоше голи, и започе масакар. Усташе су познавале занат, јер је
довољан био један сув и дубок ударац камом на дну врата, и човек је био
мртав. Двојица која су потражила спас пузајући се дрвеним скелама звоника
убијени су пуцњавом и падоше вертикално на лешеве. Од 160 њих умаче
један једини, успевши да се доцније извуче испод гомиле лешева.
Велика жалост због покоља инспирисала је једну народну песму, која има
наслов “У Кордуну међу гробовима” и која каже (нажалост ја не знам српски
оригинал, и морам са италијанског да је у прози преводим, ЛМК):“На
Кордуну међу гробовима, једна мајка тражила је сина ! Нашла га је, пала је на
колена и говорила му: ‘О сине, о нежности моја, твој отац плаче самном. Где
је твоја младост, гробе, забога, отвори се !’ И гроб се отвори, а он одговори
мајци: ‘О немој оплакивати моју смрт, твоје ме сузе жалосте. Твоје сузе су ми
теже од земље на гробу. Кажи нашој браћи да сам пао за слободу. Мајко,
реци им да и они умру, да би сачували ово драгоцено добро. Иди, мајко, то
реци, па се врати моме гробу’.
Други пут, у Купрешком пољу, беше у школи сакупљено све српско
становништво тога места, као што је причала једна сељанка Команди III
партизанске бригаде “Санџак”.
‘Усташе нас повезаше и поделише у три групе: оне које треба преклати
ножем, оне које треба премлатити маљем, и оне које треба бацити у јаму.
Прве одведоше у собу која имаше рупу на патосу, тако да крв падне у
подрум. Али прва крв паде на нека говеда која стајаху у подруму и која,
престрашена, започеше да ричу. Онда изгураше сељаке напоље испред
школе. Заклаше их ту и лешеве бацише у једну јаму. Три пута тога дана је
крв прскала из земље, па је покрише песком да би се осушила. Убише и децу.
Један зграби једно дете из руку мајчиних и, ухвативши га за ногу, разби му