Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

In den Ustascha bildete er sich eine Parteiorganisation, die das unglückliche
Land fürchterlich terrorisierte.
Пред америчким војним судом број 5 изјавио je у виду заклетве
командант одељења болесничког транспорта II моторизоване армије др Јосеф
Фесл, вероватно лекар, ово (21, стр. 31): “У овом пределу су у много чему
владале исте прилике као и за време 30- годишњег рата, тим пре што je иста
крв текла у њиховим жилама. Свадбене поворке су нападане, са жицом
везиване; једна табла (плоча) са натписом “срећан пут у Београд’ беше
појединцима обешена око врата, после чега су сви заједно бацани у Дунав
или Саву. Неки су били на крст распети и, снабдевени са истом таблом,
бацани у реку. Развио се био обичај да се нека група упути у село, ту одржи
састанак (скупштину) и начини пропаганду за Тита или за усташе. Уплашено
становништво je морало тада да потпише изјаве, мушкарци се пријаве за
учешће и онда, по датом сигналу, надођу појачања, која сад убијаху,
пљачкаху, срамоћаху (свакако жене, ЛМК)...”.
На стр. 380 објављују се одговори пред америчким судом.
Из заплењених одн. купљених архива немачких функционера у
окупираној Југославији, југословенски комунисти пуштају с времена на
време покоји податак, настојећи да он што мање компромитује сам хрватски
народ. Само где се он похвално истиче, дозвољавају југовласти да и нека вест
о злочинима “усташа” продре у јавност (али и то што мање упадљиво). Тако
у Политици од новембра 1971. (24) описујући устанак у Херцеговини крајем
јуна 1941. стоји и ово:
Немачки војни посматрачи оценили су да je истребљивачка усташка
политика довела до оружаног отпора српског народа, с једне, и све већег
нерасположења хрватских маса због злочиначке политике усташа према
Србима, с друге стране.”
Обавештавајући управу “Абвера” о политичкој ситуацији у НДХ Артур
Хефнер, између осталог пише:
16.