Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

објашњавајући разбојнику - поглавнику важност ове посете која ће бити
објављена у штампи за озбиљан свет. Био је присутан и министар (посланик)
Италије у Загребу Казертано, који је био сведок догађаја који се описује. Да
пређемо на тај догађај. Прво Малапарте описује своје утиске о изгледу
Павелића. Он каже: “Из дубоких очију на бледом лицу избијала је црна ватра;
његове огромне уши, гледане изблиза, изгледале су још веће, још смешније,
још наказније но на сликама... Кад је Анте Павелић окренуо главу, тако да
сам је могао посматрати са профила, чинило се као да му огромне уши
придржавају главу, као два крила која се упињу да подигну тешко тело...
Шаке су му биле широке и маљаве, зглобови надувени и чворновати ! Видело
се да му руке сметају и да не зна шта с њима да чини. Час их је стављао на
сто, час их је уздизао и њима миловао доњи део својих огромних ушију, час
их је турао у џепове од панталона; али је најчешће стављао шаке на ивицу
свог писаћег стола, укрштао је дебеле и маљаве прсте и трљао их је једне о
друге и гладио, неотесаним и стидљивим покретима”.
Слушајући га, Малапарте је размишљао о “терористи који је припремио
убиство Краља Александра, о човеку који је на души носио смрт Бартуову”.
У томе тренутку ушао је у собу Павелићев ађутант, који је јавио да у
чекаоници чека италијански посланик Рафаело Казертано. Павелић је примио
Мусолинијевог представника у присуству Малапарте. (с. 313).
“Док су разговарали посматрао сам котарицу од трске која се налазила,
лево од Поглавника, на писаћем столу. Поклопац је био уздигнут; видело се
да је котарица пуна морских плодова. Тако је бар мени (Малапарти)
изгледало. Рекао бих да су то остриге, али ишчупане из својих шкољки,
онакве као што се понекад виђају изложене на послужавницима код Фортнам
енд Месон, на Пикадилију, у Лондону. Казертано ме погледа и оком даде
знак:
- “Да ли би ти пријала добра чорба од острига ?”
- “Јесу ли то далматинске остриге ?” - упитах Поглавника.