Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

При крају своје књиге, говорећи о садашњем стању односа између
“Београда и Бона”, каже Рајсмилер ретроспективно (26 с. 221): “Хитлерова
нада да ће после лако извојеване победе у муњевитом рату над једном
изнутра распаднутом краљевином немачко господство на Балкану сад остати
неспорно, није се испунила. Националне групе и комунистички партизани
започеше још 1941. рат против освајача. Немци су веровали да je њихова
ствар сигурна. Они су прецењивали и своје снаге и својих помоћника; они су
се варали у потенцијал устаника. Хрватски усташе, који су се били Хитлеру
обавезали, посветили су се испочетка искључиво прогону Срба који су им
били доступни - у Босни и Хрватској а онда, уколико je рат дуже трајао, све
су више прелазили ка партизанима...”
Овај можда најинструктивнији писац новијег доба о збивањима за време
рата код нас каже отворено да се “хрватске усташе” (не просто усташе, како
хоће наши Југословени да појам ограничују) испочетка имали само један
задатак: да све Србе којих се домогну убију. После су буљуком прелазили
партизанима. Он свакако не запоставља истицање борбе “националних
група” пре партизана против окупатора. То су били Срби-четници и
Словенци. Главни део у оригиналу:
Die Hitler verpflichteten kroatischen Ustaschen widmeten sich zunächst ganz
der Vertagung der ihnen erreichbaren Serben - in Bosnien und Kroatien -; dann, je
länger der Krieg dauerte, liefen sie immer mehr zu den Partisanen über.
Читаоци cy свакако запазили да писац ни за време рата Босну не сматра
саставним делом Хрватске, она je то била само узурпацијом.
XI. ЗГРАЊАВАЊЕ ЈЕДНОГ НЕМАЧКОГ
ЛИТЕРАТА
42.
1. Ту скоро, (октобра 1965), изашла je књига “Са Богом и фашистима”
(40) коју je написао истакнути млади немачки књижевник Карлхајнц Дешнер.
Он je рођен у Бамбергу 1924. Према томе, био je сувише млад, средњошколац
ваљда за време рата, па није могао дати своја запажања. Он je накнадно за
њих сазнао и згрозио се. Зато смо дали горњи наслов одељку.