Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

планиране од Павелића у заједници са католичком јерархијом, која је почела
да се спроводи чим су нацисти ушли у Југославију. Др Милован Жанић, др
Мирко Пук, др Виктор Гутић, усташки министри, без оклевања су изјавили
да ће нова Хрватска да се реши свих Срба који су у њеној средини, да би
постала 100% католичка "у року од десет година”. 22. јула 1941. план је опет
званично потврдио др Миле Будак: - “Ми ћемо убити један део Срба, ми ћемо
транспортовати други, а остатак ће бити приморан да прими римо-католичку
веру. Овај последњи део биће абсорбован од хрватских елемената“. Путеви и
начини да се изврши овакав план били су брзо усвојени. Најрадикалнији и
најокрутнији: масовно уклањање Срба из спорних зона. Према министрима
једна трећина Срба биће послата у ужу Србију, једна трећина ће бити
“наговорена” да прими католицизам, а од остатка ће се “отрести” другим
начинима. “Други начини” убрзо је значило биолошко истребљење, и
"наговор” на насилно мењање вере.
Промена вере и истребљење су значили једну ствар: тотално уннштење
Православне цркве. То се, уствари, и показало као званична политика нове
католичке државе Хрватске. Такву политику званично је предложио у
парламенту, међу осталима, др Мирко Пук, усташки министар правде и вере.
Он је рекао: “Ја ћу исто тако да направим примедбе о такозваној Српској
православној цркви. У том пргледу ја морам снажно да нагласим да
Независна хрватска држава не може и неће да призна Српску православну
цркву”.
Павелићев трајни програм је удешен да се изводи у исто време свуда, од
самог оснивања нове државе. Његово извршење било је просто, директно и
брутално. Почело се са уредбама на брзину, као она што ју је издао његов нов
министар за пропаганду, свега четири дана после Хитлеровог напада (10.
април 1941), којим се забрањује православцима ступање на Универзитет, сем
ако су се одрекли православне вере пре 10. априла 1941. - па све до масовних
депортација, као што су оне, које су Усташе извршиле 4. и 5. јула, 1941 у
Загребу; до покоља људи, жена и деце, као што су били у Кључу 31. јула, 31
августа, 1. и 2. септембра 1941., када су “Летећи Усташе” укупно побили око
2.000 Срба”.