Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

рекосмо, “уследиле” у један про миле злочина, надбискуп Степинац није се
више бринуо. Нема бар нигде навода да је он то чинио.
Заиста, заиста, ко прочита ову књигу моћи ће само да прими или да
потврди већ од Срба истакнуто мишљење да Степинац није чинио ништа
против безбожних насиља “усташа”.Можда се не могу наћи докази да их је
одобравао, а још мање да их је осуђивао. Да је за њих знао, то је свакоме
јасно. Из ове књиге то је евидентно.
Ватикан као институција, као врховни орган Католичке цркве је, по
нашем сазнању, само још једном осудио злочине Хрвата и то доста благо.
Што су поједини чланови кардиналског колегија о томе говорили, као нпр.
кардинал Евжен Тисрад, то не спада овде. Јер нити је он био Италијан, нити
сам ја то нашао у италијанским изворима. Ту сам нашао нешто сасвим друго,
што желим овде изнети потпуности ради.
Тек године 1953 (боље него никад), осудио је и орган Ватикана усташке
практике. Тоје било такође веома сензационално и то је и у светској штампи
и у српској емиграцији чешће наглашавано. Нажалост ја сам орган Ватикана
нисам имао, али имам прилично аутентичне преводе, мада из два језика (то
значи не непосредно из оригинала) и то без навода тачног броја или датума
листа, што је још доказ више како други цитирају.
Ја сам сачувао један напис Адама Прибићевића (98) који ћу овде
дословно пренети. Он гласи:
“Алексанлар Ранковић напао је у Нар. Скупштини 22. маја
римокатолички епископат да је прихватио и подупро усташку владавину.
Учинио је то, подносећи Нар. Скупштини на одобрење Закон о правном
положају верских заједница.
Одбијајући тај напад на вођство римокатоличке цркве у Југославији,
ватикански орган “Л'Осерваторе Романо" објавио је, према наводу париског
листа “Ле Монд”, ово:
88.