Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

класичног сведока очевидца. Он није имао разлога, као ни остали Италијани,
хрватски савезници, да брани српске устанике.
У самом уводу пише пук. Салваторес (с. 2): “Допринети миру и правди на
Балкану, пошто је следовао једној војсци у расулу. Шести (тако зове свој пук,
ЛМК), нормализирао је простране области подвргнуте мучењу једног устанка
изазваног лудачким мерама и дивљим метолама јелног импровизираног
диктаторског режима...”. (Писац истиче импарцијалност и хуманост своје
војске).
Без околишења писац српски устанак назива изазван дивљаштвом једног
диктаторског режима, не сталног, већ импровизираног:
Provocata dagli insani disegoi e dai selvaggi metodi di un improrvisato
governo dittatoriale
У почетку одељка o Балкану каже Салваторе како је у почетку било све
мирно, али (с. 12) “ситуација постаде сасвим ускоро затегнута, и сваким
даном се пооштравала већ и самом чињеницом да је усташка влала
прокламовала била програматска гоњења Срба који се налажаху у границама
нове независне државе”.
(Avendo il governo ustascia proclamato la persecuzione programmatica dei
Serbi che si trovavano entro i confini del nuovo Stato indipendente...)
Сад опет пуковник Салваторес истиче спасавање Срба угрожених од
“своје” државе: “Наши војници, a посебно официри, супротставише се свим
средствима, често плаћајући то својим животом, покољима који свакодневно
црвењаху терен. Кад се после Срби; да би избегли уништење, латише оружја,
и тако доведоше до кризе нову државу Павелића, Италијани, иако замољени,
нису интервенисали...” (89, с. 12).
Ha стр. 13 пук. Салваторес надоли како је у Карловцу наредио “хрватском
команданту Ивану Томашевићу, у име II армије дa разоружа сва приватна
лица у граду и у ближим центрима”. Овај се бунио, али је напослетку био
принуђен да то учини.