Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
касарне лешеве јустифицираних (убијених) нагомилане у тешким колима<br />
мокривеним сламом. Мета: места одређена за колективну сахрану.” (стр. 46).<br />
Стр. 51: Потпуно истребљење омрзнутих противника Срба беше, дакле,<br />
наређено од врховне усташке власти. Пруживши Србима прилику да напусте<br />
територију њихове државе - а видели смо по коју цену и уз какве гаранције -<br />
довео је усташе на схватање да имају пуно и свето право да располажу<br />
животом оних који нису хтели да искористе ту концесију !” Писац каже да је<br />
и преверавање било само једна замка за доцније одлагање истребљења.<br />
Једна кобна атмосфера у стилу грчке трагедије владаше над целом<br />
Хрватском. Терор је преплавио. Рекао сам раније да се на смрт гледало са<br />
резигнаиијом и фатализмом од стране жртава. И то потврђујем. То не<br />
искључује да се може говорити о правом и истинском терору који је<br />
опасност, испрва ограничена на одређену категорију личности, на бивше<br />
функционере нестале југословенске владе, који су уосталом били и на још<br />
горе приправни, узе да прети целој заједници без изузетка, па и то не само<br />
људима, већ и женама и деци.<br />
Није то био физички страх, већ кобна стрепња и спазомитично<br />
наслућивање трагичне судбине која очекује сопствена бића и драге особе.<br />
Толико пута се виђаху у јавним парковима градским, пољским<br />
путељцима, на окрајцима малих насеља млади српски парови заљубљених,<br />
који су шетали, држећи се за руке, а њихова чиста љубав је имала још да<br />
живи неколико дана, можда и неколико сати. Кретаху се као нереална бића,<br />
са својим маштањима о животу и радости, услед реалности саздане од смрти<br />
и бола. И понављаху полугласно, можда више срцем него уснама, ону строфу<br />
из српске пародне песмице која говори... Ајдемо драга, да срећно живимо, јер<br />
младост брзо пролази и овај живот несрећни !”<br />
На једном много даљем месту (ја овде морам да прекидам Лоја, као и на<br />
још коме делу ових излагања, да бих заједно изнео оно што по садржају<br />
заједно спада), Лој пише:<br />
Срби показују један сандук пун заплењене хрватске архиве, у којој је<br />
било означено колико су и где ови злочинци побили. То су запленили при