Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

милиона становника). Од православних је једна трећина побијена, трећина
принуђена на бег у Србију, a остали преверени у католицизам”. Један део
ћемо пренети у оригиналу.
Pavelic resse il governo con risolutezza fanatica fino la crudeltà. Degli
ortodossi un terzo fu massacrato, un terzo costretto alla fuga in Serbia, il resto
convertito a forza al cat- tolicismo.
Под речју “усташе” пише Оскар Ронди (105): “Усташе и њихова милиција
имали су учешћа при масакрирању, како изгледа не мање од 700.000 Срба
православних из Хрватске, Босне и Херцеговине”. И тај ћемо став
италијански навести:
Gli ustascia e la loro milizia ebbero mano nel massacro, pare, di non meno di
700.000 ortodossi serbi della Croazia, della Bosnia e dell’ Erzegovina.
Писац не сумња y масакре “усташа”али за сам број верује да није мањи од
700 хиљада. Јасно је да он није могао да броји жртве. Али је неке изворе ипак
имао и то свакако италијанске. Он ни овде не сматра Босну и Херцеговину
као саставни део Хрватске.
Ови подаци, и с обзиром на едицију у којој су изашли и коју читају и
читаће милиони Италијана, па не само њих, од велике су важности за
раскринкавање хрватских зверстава.
ПОГОВОР:
ЦИЉ И СМИСАО ОВОГА ДЕЛА
Ово што следи могло је такође да уђе у предговор. Ми смо га одвојили из
више разлога. Прво, што би предговор био превелик. Затим, што је сам
предговор ограничен на објашњење техничких "обстојатељства”, има да
објасни рад на књизи, начин како је она постала и како треба да се разуме
поједини став. Треће: и у првом издању је ово било донекле одвојено. Било је
и у самом предговору понеко објашњење ове врсте, али је на крају књиге
додат био један "Епилог” са поднасловом “Какви се закључци могу из књиге
извући". Велики део тога биће овде пренет, али такође и нове контемплације.