Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

од полиције, и заједно са њиховим родитељима, децом и женама. 30. јуна
1944. он је поставио специјалног пуномоћника који ће да прокламује такве
пресуде за одмазду. Према овим налозима велики број грађана је био убијен,
обешен или послат у концентранионе логоре без суђења. У Риму 14. августа
1942. на пример, деведесет талаца било је убијено; у Сремској Митровици,
19. августа 1942. још других деведесет; а у Вуковару 25. августа 1942. 140
талаца.
Најгори злочини, мада изгледа чудновато, извршила је интелигенција.
Случај Петра Бржице је без сумње један од најневероватнијих у овој
категорији. Петар Бржица је био ђак фрањевачке школе у Широком Бријегу,
у Херцеговини, био је такође студент права и члан католичке организације
Крижара. У концентрационом логору у Јасеновцу, у ноћи 29. августа 1942,
издати су налози за убијање. Опкладили су се ко може да убије највећи број
заточеника. Петар Бржица је пресекао гркљан код 1.360 заробљеника
нарочито оштрим касапским ножем. Пошто је био проглашен за победника
такмичења, он је био изабран за “краља кољача". Златан сат, сребрни сервис
и печено прасе биле су награде. Један доктор, др Никола Николић, Хрват, био
је очевидац у логору када се ово десило, и доцније је сведочио аутентичност
овог запрепашћујућег дела.
Масовна убијања су допуњена убијањем појединаца у малом броју, као
део добро прорачунате политике владе, која је била спровођена без прекида у
сеоским срезовима са циљем да се терорише становништво. Случајеви
највећег дивљаштва, који су се одиграли по целој Хрватској били би
невероватни да нису аутентични. Септембра 1942, Усташе су извршиле напад
на село Дуковско и убили сваког на кога су наишли. Поред других недела
они су бацили осам људи у провалију. Један од ових се спасао, јер се закачио
за истурену стену. Приметивши ово Усташе су се забављале, бацајући тешко
камење на њега, све док он није пао на дно и издахнуо. Други, - већином
рођаци или чланови исте фамилије - били су везани заједно и на исти начин
бачени у јаму. Јула 1941. младић од 16 година, Славко Поповић, био је
одведен на једну пољану. Усташе су му наредили да ископа себи гроб, и
убили га још док је копао, и у њему га закопали. 20. септембра 1942. Усташе
су ухватиле групу Срба која је побегла. Сви они - 54 људи и жена - били су
поклани, а њихова тела бачена на гомилу и запаљена. Јуна 1943. Усташе,