Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

седишта италијанске трупе, које су пружале извесну озбиљну сигурност, без
обзира на то што су биле лишене сваке моћи у унутрашњим пословима
Хрватске.
Други Срби се нису покретали, јер нису могли предвидети колико ће их
судбина сачувати у непосредној будућности. Истина је да су извршене многе
екзекуције, али они који су страдали беху углавном службеници палог
режима којима су се могли тобоже ставити на терет злочини извршени над
хрватским народом. Многи Срби су. напослетку, веровали у пријатељства,
сродства, и разноврсне везе са новим хрватским дужносницима, и на тај
начин вероваху да су им загарантоване заштита и неповредност; други опет
сматраху да су их (ове гаранције) задобили напуштајући православни обред и
пригрливши католички.
Излазак осталих није се вршио много мирно; напротив, извршен је без
икакве гаранције.
Они који су ишли обичним путевима задржавани су и пљачкани од
стража на путевима и опљачкани и од онога што су собом носили, па после
прошли кроз њихово оружје. Само ко је имао срећу да ужива једно
италијанско средство (преноса) пренео је до циља мучни превоз. Десетине
хиљада Срба спасили су живот захваљујући солидарним акцијама, вршеним у
њихову корист од италијанских команада. Држим (иако доцнији догађаји дају
право да се у то сумња) да спашени одају и дандањи захвалност нашим
официрима и нашим војницима.
Beћe гаранције није пружао пренос возом. Стварно Срби, после дугих и
нерве кидајућих прегледа вршених од усташа над личностима и стварима,
после вршених конфискација (или пљачке) бацани су у вагоне за стоку
брижно запечаћене, који су се имали отворити преко Дрине, тј. границама
српске државе.
Није се баш ретко дешавало да усташе без икаквог зазора извуку неки
вагон са избеглицама и да га упуте на мртве скретнице. Судбина тих
несрећника беше обележена: кад падне ноћ, и станице остану пусте,.. настане
крвав покољ...