Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

уз које су били постављени кама, бомба и пиштољ’. Студенти су заклетву
полагали у школској капели, а католички свештеник, њихов наставник
веронауке (катихета), читао им је текст заклетве, коментаришући га
ексхортацијом, често више инспирисаном пиштољем него крстом...”.
Писац Горезио наводи како су неки католички свештеници тражили од
италијанских власти да их снабду пиштољима у тобожњој борби против
комуниста (85, с. 368). Наводи и писмо надбискупа Шарића, у коме се овај
жали да су сувише високе таксе на молбама за прелаз у католичанство (500
куна), а требало би их смањити. Наводи и жалопојке мостарског бискупа фра
Алојсија Мишића који се жали да је насилним методама успех конверзије
дошао у питање (85, с. 369). То је све на више места објављено. Међутим,
мени се чини да ово што следи није досад у српској штампи објављено.
Напомињем да Горезио не наводи изворе својих података, није књигу радио
“са научним апаратом” као што ми, увек и вазда, чинимо. Али се не може
сумњати у аутентичност следећег писма које је надбискуп Степинац био
послао италијанском посланику и министру код “хрватске владе” Рафаелу
Казертану. Ја чак имам утисак да он то наводи према италијанским изворима.
Писмо је дато у италијанском оригиналу (Степинац је био римски ђак) и у
њему се Степинац жали што италијанске власти не помажу него одмажу
хрватску прозелитску делатност. Он пише дословно: “Да то стање ствари има
и религиозни карактер, а не само политички и национални, то је очигледно
(евидентно). Сем тога се мора истаћи околност да је италијански народ
еминентно католички и да има срећу да у његовом главном граду станује
Христов викар, глава католичке цркве; околност која чини још осетљивијим
понеки шкандал учињен од припадника племенитог католичког народа
Италије, кад ови повредише право народа који резидира на окупираним и
анектираним територијама Хрватским. Тако се догодило да се на хрватским
територијама анектираним од Италије запажа стално опадање верског
живота, па чак и извесна тенденција за прелаз од католицизма на шизму.
Грех и одговорност ће имати пред Богом и историјом католичка Италија, ако
овај више католички део Хрватске престане да то буде у будућности...’.
На то одговара италијански писац Горезио: “Ми смо, дакле, били млаки
борци и лабави браниоци вере, према надбискупу, јер нисмо уопште
направили савез са усташама у срамном верском рату...”. (85, с. 270).