Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Срба је тада изгубило животе. У јесен 1942. је чак водио овај логор фра<br />
Мирослав Филиповић-Мајсторовић, назван фра-сотона, при чему му је<br />
помагао читав ред свештеника - Бркљанић, Матковић, Матијевић, Брекало,<br />
Челина, Липовац међу осталима. За 4 месеца су под тим францисканским<br />
свештеником ликвидирани 40 хиљада лица. Само један стипендист<br />
францискански Брзица је једне ноћи, 29. августа 1942. једним нарочитим<br />
ножем отсекао главу 1360-торици људи. Едмон Парис, који набраја ‘ужасну<br />
литанију’ францисканских злочина, уверава да би они могли да се<br />
‘бесконачно продужују’.”<br />
На крају одељка стоји: “Само узгред да напоменемо да је усташки покрет<br />
уз помоћ клерикалних кругова још побио 80% југословенских жидова”.<br />
Последњи одељак књиге носи наслов “Да ли је то папа знао ?”, што нас<br />
овде мало интересује. Почетне речи ћемо ипак навести: “Чак италијанске<br />
новине су сасвим отворено тада писале о масакрима” (ту реч,<br />
интернационалну француског порекла, употребљава писац и ми немамо<br />
разлога да је мењамо; она означује покољ, сечу, крвопролиће, убијање у<br />
масама)... Али је Пије X<strong>II</strong> ћутао - као и о Аушвицу и иначе. Ипак Хрватска,<br />
Хрватска масовних убистава и мучења, беше претежно (да не кажемо чисто)<br />
католички проблем”.<br />
IV На крају књиге, последња страна главног текста (256), пише Дешнер о<br />
надбискупу Степинцу и каже: “Своје ‘велике заслуге’ задоби надбискуп<br />
Степинац као примас државе у којој је од 2 милиона православних Срба 240<br />
хиљада насилно преведено у католицизам, а 750 хиљада уморено, често уз<br />
највећа мучења.... Да ли није Степинац још кривљи него онај усташа који је<br />
око врата носио 2 ланца људских језика и очију ?”<br />
Тим завршава поглавље о Хрватској, али на крају аднотација (стр. 295),<br />
као последњи податак целе књиге, стоји осврт на број убијених и каже се:<br />
“Према најнижој процени (број убијсних je) 600 хиљада, према највишој<br />
приближно 1 милион”.<br />
44.