Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

припадао понашале испочетка као што треба и тако су задобиле поверење
становништва. Али, кад у јуну одоше немачке трупе и само мале јелинице
осташе, усташе су преконоћ постале активне и такав терор развиле, да je то
произвело запрепашћење не само код Срба тиме погођених него и великог
дела Хрвата...’ Као поступци који се нарочито морају осудити износе се у
народу следећи терористички акти, који су делом потврђени од становника
који изгледају поверљиви...".
Ту се наводи како су једне суботе после подне, јуна или јула, "сви
православни, међу њима жене и деца, ухапшени од усташа и у глински затвор
бачени...”. После ноћне седнице усташа, на којој je учествовао “министар” др
Пук, “решено je да се побију сви ухапшени православии, око 500 лица... Они
су следеће ноћи у шуми код Глине уморени и затим зачепркани у земљу...”.
“Три дана потом уочи сајма, дођоше усташе из Загреба и ухапсише 56
марвених трговаца, који су били дошли да купују стоку. И ови трговци су
такође уморени у истој шуми и затрпани. Говори се да je ово убиство само
зато учињено, да би се дошло до знатног новца који су ови трговци стоке
имали...
Услед тих грозних поступака побегоше сви сељаци околних села у шуму
и ту су се скривали. Усташе онда упутише позив сељацима и загарантоваше
им пуну слободу ако су спремни да се крсте римокатолички. Сељаци су
великим делом ово прихватили и напустише шуму да би се повратили у своја
села. Акт крштења се скоро затим припремио и сељаци маршираху у
затвореним колонама ка Глини да би се ту, у српској цркви, прекрстили. За
крштење дођe око 250 људи, које су у цркви 6 усташа примили. По њиховом
доласку црква je била замандаљена. Сељаци су онда били приморани да са
главом на под легну, после чега су их усташе са штаповима у виду копља,
које су држали спремне, убадали’..
Стр. 102: “У Мостару, Херцеговина, живели су Срби до 28. јула 1941.
(Видовдана) несметано. Toга лана започеше масовна хапшења. Стотине Срба
су довођени до обала Неретве, после жицом повезани и стрељани, а онда
лешеви тако повезани бацани у реку. На сличан начин нађоше свој гроб у
Отоку побијени Срби у Уни, а они из Брчкога у Сави. У Бихаћу су
италијанске власти откриле више стотина лешева побијених Срба. Нарочито