Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

“Три милиона Срба се налажаху у границама Павелићеве државе. Од ових
се кренуо 1 милион да достигне Србију или да се пресели у италијанске
градове Задар, Сплит, Шибеник. He може се утврдити колико је њих имало
cpeћy да достигне вруће жељену мету; то је мистерија која је можда
предодређена да никад не добије објашњење.
Од преосталих 2 милиона, око 300.000 су елиминисани. (Ја често
употребљавам међународне изразе које је италијански писац као своје
употребио. Некако се остаје вернији оригиналу. Молим чигаоце да то
разумеју, ЛМК). То је био план ђаволског утамањења рођен у ниском дну
душа неке усташке хијерархије, проучаван посебном брижљивошћу и вршен
највећом брзином.
Ако је осталих милион и 700 хиљада Срба спасло живот, то дугују
искључиво италијанским трупама. И то је проверено за историју...”.:
VI капитол је иначе посвећен надбискупу загребачком Степинцу, али
ипак садржи многе податке о хрватским злочинима. Тако, нпр., ту пише:
“Покољи су вршени по правилу обавијени највећом тајношћу, нарочито
колективни. Понека екзекуција, лица благо окривљеног, вршила се са очитом
јавношћу, и то је по схватањима усташа имало да послужи у очима Италијана
да одстране сваку сумњу на тајне масакре невиних.
Тајност је била сасвим разумљива из обзира унутрашње и међународне
политике; документација покоља није јамачно сачињавала просту ствар
лишену опасности.
Срби одређени за смакнуће најпре су бивали сконцентрисани у
касарнама; кад ноћ узме маха, водили су их, у колонама ужасних кортежа,
ван вароши. Према природи терена, њих су или бацали у јаме или
подвргавали класичном ударцу у потиљак на ивици раке коју су сами
ископали. Повезани један уз другог жицом, те јадне жртве, често још живе,
бацаху стрмоглавце у општу гробницу.
Друга метода, можда усташама још дража, беше да Србе елиминишу још
у унутрашњости касарне. Али,да би избегли давање обавештења и спречили
документацију о својим зверствима, ноћу или у праскозорје изнашаху из