Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

ЛМК.) Каже како су се највећи партијски функционери звали: стожерник,
таборник и логорник према немачком: Stabsführer, Sturmführer,
Obersturmführer.
Ернст Нолте већ у почетку својих излагања о усташкој Хрватској
спомиње недела усташа. На страни 202 пише да су “ткз. дивљи усташки
одреди водили већ испочетка у пространим деловима земље један режим
самовоље и страховладе, да се Павелић већ у августу 1941. морао да лати
једне чудне мере, да све средње вође (стожернике, логорнике и таборнике)
лиши положаја”. (Писац се позива на саопштења “Немачког листа у
Хрватској” 10. августа 1941).
Писац истиче контрадикције у саставу усташког покрета, који je
прихваћао и левичаре и био у “тесној вези са католицизмом, која je дошла до
изражаја у водећој сарадњи фратара и осталих свештеника...” Иначе, један
прави верник, “хришћански католик, не би смео бити фашиста”.
Сад писац каже да “Европа није вековима виђала више такве верске
борце. Да je Хрватска била насељена само Хрватима и кад би одговарала
великој Хрватској краља Звонимира, онда би морала скоро половина
становништва: Срби, Мухамеданци, Православни, Јевреји или се обратити на
католицизам или бити убијени. Тако je заиста Хрватска за време рата постала
у исто време једна огромна црква преверавања и у исто време гигантска
кланица”. Немачки:
Und so wurde Kroatien wаhrend des Krieges in der Tat zu einer riesigen
Taufkirche und zugleich zu einem gigantischen Schlacthhaus.
Писац изводи даље: “Једнако насилнички, иако не можда толико
перфектно као јеврејско питање од стране Хитлера, било је од стране
Павслића "решено” питање Срба и Мухамеданаиа, а немилосрдно гоњење
Јевреја чинило je само делимичан аспект. Стотине хиљада људи je било
умореио. Мада сва зверства не могу да се припишу усташама, него се једним
делом књиже њиховим противницима, ипак je првобитна иницијатива ван
сваке сумње потекла од усташа..." И то треба делимичио пренети у
оригиналу.