Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Ништа друго није дало отпора пламену, који је дословно збрисао цело
село са лица земљине новршине.
“Дођите, госнодине, имаћете прилике да чујете живи глас једине која је
преживела трагедију несрећног становништва. Дођите самном...''.
“Где идемо ?”
“Сада ћете видети”.
Једна накривљена и на више места оборена ограда затварала је један
зелени пропланак, на коме су се уздизали на једнаком одстојању неколико
крошњастих стабала неправилног облика.
Једна омања жена, обучена у црнину, стајала је усирављена на средини
пропланка, са погледом обореним земљи, са рукама прекрштеним у висини
трбуха.
Италијан јој се приближи. “Добар дан, баба”.
Жена подиже лице; набрано од бора. Упре поглел у Талијана, али ништа
не одговори.
“Она је једина која је остала иза покоља - рече Будимир. - Причај, баба,
господину. Он је Талијан, пријатељ Срба”.
Старица дубоко уздахне, погледа у лице официра и почне полако да
говори:
“Било је то неке ноћи.. Чули смо како стижу многобројни аутомобили,
који су били пуни усташа. Као прву меру предострожности блокирали су све
путеве, затим су поделили село на зоне и отпочели са чишћењем. Све су то
радили у највећој тишини. Куцали су на све куће. Подигли су људе од 15
година па на више. Контрола докумената, рекоше. То су говорили са толиком
озбиљношћу, да нико није посумњао у њихове речи.За кратко време они су
их сакупили овде - говорећи то показивала је на неколико места на којима се
запажала свеже ископана земља - и све су их поставили у редове, наставила је
старица. Пре свега издали су наређење да сви скину обућу и одело. Затим је
један од њих дивљачки викао: “Има ли међу вама који католик ?” Једна